Рехабилитован Кнез Павле

„Усваја се захтев за рехабилитацију кнеза Павла Карађорђевића из Београда, па се утврђује да је ништава Одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача од 17. септембра 1945. године, од дана њеног доношења, као и да су ништаве све правне последице наведене одлуке, укључујући и казну конфискације имовине, а рехабилитовано лице кнез Павле Карађорђевић се сматра неосуђиваним.”

Три и по године од подношења захтева за рехабилитацију кнеза Павла, Виши суд у Београду донео је решење према којем је одлука Државне комисије, којом је кнез Павле проглашен за ратног злочинца, донета из идеолошко-политичких разлога. Државна комисија је оптужила кнеза Павла да је погазио Устав, саботирао наоружавање и припрему земље за рат, потписивањем Тројног пакта допринео агресивном рату сила Осовине, али и да је био задојен мржњом према СССР-у, да није уважавао народне представнике и преузео целокупну власт у своје руке. У решењу Вишег суда се наводи да је Државна комисија имала надлежност само за прикупљање доказа и утврђивање злочина, док је изрицање казни било у надлежности судова, да кнезу Павлу није дата могућност да се брани, као и да је комисија утврђивала злочине на територији тадашње Југославије за време ратних дејстава, а да је кнез Павле од 28. марта 1941. године, односно од почетка до краја рата, био у изгнанству где је и умро. Осуђујући кнеза Павла, комисија није навела које је одредбе Устава прекршио, оптужила га је за потписивање Тројног пакта, иако су њега потписали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек, по одлуци владе, навела да је игнорисао народне представнике, иако се баш он трудио да их држи све на окупу, објашњава Душанка Суботић-Хомен, адвокат Јелисавете Карађорђевић, ћерке кнеза Павла, која је и поднела захтев за рехабилитацију.

– Стављати му на терет да је био задојен неодољивом мржњом према СССР-у је глупост јер је његова мајка управо из те земље, из чувене породице Демидових. У тешким околностима, на сваки начин је покушавао да сачува Југославију од страдања и рата за који она није била спремна. Поред других рехабилитација које су донете, а има их око 1.300, ова је историјска јер доноси исправку у делу историје која се односи на Тројни пакт и 1941. годину – каже Душанка Суботић-Хомен.

Тешко је било бити стрпљив свих ових година, али сам веровала да ће истина, на крају, бити утврђена – прича Јелисавета Карађорђевић.

– Други корак је да донесем посмртне остатке свог оца у Србију, на Опленац. За то већ имам благослов Светог архијерејског синода, сада треба да размотрим и са државним властима како би то могло бити организовано. За живота, он сигурно није веровао да ће се тако нешто десити. Његова рехабилитација није важна само за мене, то је важно за све нас, јер народ овде дуго није имао праве информације о ономе што се дешавало – каже Јелисавета Карађорђевић.

Она наводи да ће после окончаног поступка рехабилитације вероватно поднети захтев за повраћај имовине.

– Немам много имовине, имам кућу моје мајке, где је сада резиденција црногорске амбасаде на Дедињу, и имовину у Белом двору, слике, књиге. Не знам тачно шта има тамо пошто не могу да дођем до тога и упоредим инвентар. Мој отац је, такође, поклонио свом народу богату колекцију уметничких дела, која се тренутно чува у Народном музеју, затворена и недоступна јавности. Било би дивно када би та колекција била враћена тамо где је и била пре рата, у музеј кнеза Павла, његов легат, данашњу зграду Председништва у Пионирском парку – каже Јелисавета Карађорђевић.

Ј. Чалија