Коначан крај „глупог” рата

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – На скромној, 45-минутној церемонији на багдадском аеродрому, Америка је формално с јарбола скинула своју борбену заставу, чиме је званично окончан готово деветогодишњи рат у Ираку који, по мишљењу већине Американаца, није требало ни да почиње.

Крај рата је био у великом контрасту са почетком, инвазијом и бомбардовањима у стилу „шокирај и запањи” којом је 20. марта 2003. Америка показала своју војну моћ без премца.

Рат је започет са образложењем да режим Садама Хусеина поседује оружје за масовно уништавање, да је повезан са Ал Каидом и да је тај савез велика безбедносна претња Америци.

Режим ирачког диктатора је срушен већ после неколико недеља, а тадашњи председник Џорџ Буш је славодобитно објавио да је „мисија завршена”. Показало се међутим да је то био у ствари почетак истинске кланице која је примирена тек 2007. – секташких сукоба и побуне, која ће Америку коштати више 4.400 живота њених војника, 33.000 рањених, уз трошак који званично износи 800 милијарди долара, а незванично много више од билион.

Ирачани су прошли много горе: око 150.000 мртвих, војника и цивила, разорени градови, посејано семе верских нетрпељивости, разорена економија. Режим Садама Хусеина, који је накнадно осуђен на смрт и погубљен, јесте био бруталан – за нијансу више од онога у, на пример, Сирији, Либији или Египту – али Ирак ни издалека није био у хаосу у каквом га остављају Американци.

Оружје за масовно уништавање којим су махали Буш и његови главни сарадници и саветници – потпредседник Дик Чејни пре свих – није пронађено, као ни докази да је Садам пактирао са Ал Каидом – због чега је против рата стално било више од 80 одсто Американаца, мада су га, у први мах подржали, не верујући у могућност да би њихов председник могао да измисли разлоге за његово покретање.

На церемонији његовог окончања није зато било славља. Главни учесник у име САД био је секретар за одбрану Леон Панета, који је у свом говору поручио да рат није био узалудан, јер „остављамо независан, слободан и суверен Ирак”.

Као да пре тога то није био.

У моменту док је он говорио, у Ираку је било још око 4.000 америчких војника у само две базе. Сви они ће код куће бити у идућих десет дона, до Божића, чиме ће бити приведена крају огромна логистичка операција затварања велике операције која – као и она још неокончана у Авганистану – за један од главних резултата има радикално умањен интервенционистички апетит Америке.

Вашингтон и Багдад нису успели да се споразумеју о останку око 5.000 америчких војника, јер су се томе успротивили коалициони партнери у влади премијера Нурија ал Маликија. Иначе, на врхунцу рата у Ираку је било 170.000 окупационих трупа и више од 500 база.

Председник Барак Обама је прекјуче о ирачком рату говорио на церемонији дочека једне јединице која се вратила у своју касарну у држави Северна Каролина. Обама свој политички успон, па донекле и историјску победу на председничким изборима 1988, дугује управо доследној опозицији овој експедицији.

Инвазији се супротстављао још од њеног почетка, називајући је „глупим ратом”. У говору којим је поздравио њено окончање – чиме је испунио и своје важно предизборно обећање – рекао је да се „затвара једно ванредно поглавље у историји америчке војске”.

„Ирак данас није савршено место. Пред њим су многи изазови, али ми остављамо иза себе суверени, стабилни и самодовољни Ирак, са владом коју је изабрао његов народ.”

За многе аналитичаре, одлука да се уђе у ирачки рат била је једна од највећих спољнополитичких катастрофа новије америчке историје. Тај рат је наиме подрио глобални амерички утицај, повећао јој број непријатеља у исламском свету – и ослабио је изнутра. Буш је овај рат водио „на кредит”: заједно са авганистанским, који је већ најдужи који је Америка икад водила, допринео је драматичном порасту њеног буџетског дефицита и повећању задужености, довевши је у ситуацију да њена влада за сваки долар који потроши – 40 центи мора да позајми.

-----------------------------------------------

Америчке ратне жртве

Револуционарни рат 1775–1783.      4.435

Рат 1812–1815.                                    2.260

Мексички рат 1846–1848.                 13.283

Грађански рат 1861–1865.              364.511

Шпанско-амерички рат 1898.              2.446

Први светски рат 1917–1918.         116.516

Други светски рат 1941-46.             405.399

Корејски рат 1950–1953.                   36.574

Вијетнамски рат 1964–1973.             58.220

Заливски рат 1990–1991.                        383

Ирачки рат 2003–2012.                        4.487

Авганистански рат 2001–?                   1.855

Извор: Ројтерс

Војне и цивилне жртве у Ираку од 2003.

КОАЛИЦИЈА ВОЉНИХ

САД                     4.487

Британија                179

Остали                     139

ИРАЧКА ВОЈСКА

Током инвазије    око 10.000

После окупације         10.125

ИРАЧКИ ЦИВИЛИ

Према извештајима медија               103.536

Према ирачкој влади од 2004.            61.921

Извор: Ројтерс