Konačan kraj „glupog” rata

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Na skromnoj, 45-minutnoj ceremoniji na bagdadskom aerodromu, Amerika je formalno s jarbola skinula svoju borbenu zastavu, čime je zvanično okončan gotovo devetogodišnji rat u Iraku koji, po mišljenju većine Amerikanaca, nije trebalo ni da počinje.

Kraj rata je bio u velikom kontrastu sa početkom, invazijom i bombardovanjima u stilu „šokiraj i zapanji” kojom je 20. marta 2003. Amerika pokazala svoju vojnu moć bez premca.

Rat je započet sa obrazloženjem da režim Sadama Huseina poseduje oružje za masovno uništavanje, da je povezan sa Al Kaidom i da je taj savez velika bezbednosna pretnja Americi.

Režim iračkog diktatora je srušen već posle nekoliko nedelja, a tadašnji predsednik Džordž Buš je slavodobitno objavio da je „misija završena”. Pokazalo se međutim da je to bio u stvari početak istinske klanice koja je primirena tek 2007. – sektaških sukoba i pobune, koja će Ameriku koštati više 4.400 života njenih vojnika, 33.000 ranjenih, uz trošak koji zvanično iznosi 800 milijardi dolara, a nezvanično mnogo više od bilion.

Iračani su prošli mnogo gore: oko 150.000 mrtvih, vojnika i civila, razoreni gradovi, posejano seme verskih netrpeljivosti, razorena ekonomija. Režim Sadama Huseina, koji je naknadno osuđen na smrt i pogubljen, jeste bio brutalan – za nijansu više od onoga u, na primer, Siriji, Libiji ili Egiptu – ali Irak ni izdaleka nije bio u haosu u kakvom ga ostavljaju Amerikanci.

Oružje za masovno uništavanje kojim su mahali Buš i njegovi glavni saradnici i savetnici – potpredsednik Dik Čejni pre svih – nije pronađeno, kao ni dokazi da je Sadam paktirao sa Al Kaidom – zbog čega je protiv rata stalno bilo više od 80 odsto Amerikanaca, mada su ga, u prvi mah podržali, ne verujući u mogućnost da bi njihov predsednik mogao da izmisli razloge za njegovo pokretanje.

Na ceremoniji njegovog okončanja nije zato bilo slavlja. Glavni učesnik u ime SAD bio je sekretar za odbranu Leon Paneta, koji je u svom govoru poručio da rat nije bio uzaludan, jer „ostavljamo nezavisan, slobodan i suveren Irak”.

Kao da pre toga to nije bio.

U momentu dok je on govorio, u Iraku je bilo još oko 4.000 američkih vojnika u samo dve baze. Svi oni će kod kuće biti u idućih deset dona, do Božića, čime će biti privedena kraju ogromna logistička operacija zatvaranja velike operacije koja – kao i ona još neokončana u Avganistanu – za jedan od glavnih rezultata ima radikalno umanjen intervencionistički apetit Amerike.

Vašington i Bagdad nisu uspeli da se sporazumeju o ostanku oko 5.000 američkih vojnika, jer su se tome usprotivili koalicioni partneri u vladi premijera Nurija al Malikija. Inače, na vrhuncu rata u Iraku je bilo 170.000 okupacionih trupa i više od 500 baza.

Predsednik Barak Obama je prekjuče o iračkom ratu govorio na ceremoniji dočeka jedne jedinice koja se vratila u svoju kasarnu u državi Severna Karolina. Obama svoj politički uspon, pa donekle i istorijsku pobedu na predsedničkim izborima 1988, duguje upravo doslednoj opoziciji ovoj ekspediciji.

Invaziji se suprotstavljao još od njenog početka, nazivajući je „glupim ratom”. U govoru kojim je pozdravio njeno okončanje – čime je ispunio i svoje važno predizborno obećanje – rekao je da se „zatvara jedno vanredno poglavlje u istoriji američke vojske”.

„Irak danas nije savršeno mesto. Pred njim su mnogi izazovi, ali mi ostavljamo iza sebe suvereni, stabilni i samodovoljni Irak, sa vladom koju je izabrao njegov narod.”

Za mnoge analitičare, odluka da se uđe u irački rat bila je jedna od najvećih spoljnopolitičkih katastrofa novije američke istorije. Taj rat je naime podrio globalni američki uticaj, povećao joj broj neprijatelja u islamskom svetu – i oslabio je iznutra. Buš je ovaj rat vodio „na kredit”: zajedno sa avganistanskim, koji je već najduži koji je Amerika ikad vodila, doprineo je dramatičnom porastu njenog budžetskog deficita i povećanju zaduženosti, dovevši je u situaciju da njena vlada za svaki dolar koji potroši – 40 centi mora da pozajmi.

-----------------------------------------------

Američke ratne žrtve

Revolucionarni rat 1775–1783.      4.435

Rat 1812–1815.                                    2.260

Meksički rat 1846–1848.                 13.283

Građanski rat 1861–1865.              364.511

Špansko-američki rat 1898.              2.446

Prvi svetski rat 1917–1918.         116.516

Drugi svetski rat 1941-46.             405.399

Korejski rat 1950–1953.                   36.574

Vijetnamski rat 1964–1973.             58.220

Zalivski rat 1990–1991.                        383

Irački rat 2003–2012.                        4.487

Avganistanski rat 2001–?                   1.855

Izvor: Rojters

Vojne i civilne žrtve u Iraku od 2003.

KOALICIJA VOLjNIH

SAD                     4.487

Britanija                179

Ostali                     139

IRAČKA VOJSKA

Tokom invazije    oko 10.000

Posle okupacije         10.125

IRAČKI CIVILI

Prema izveštajima medija               103.536

Prema iračkoj vladi od 2004.            61.921

Izvor: Rojters