Де­да Мра­зо­ви спрем­ни да да­ру­ју

Чикица из Лапоније је и даље недоступан за изјаве. Деца могу само да се надају да је почео да пакује поклоне у огромну врећу, прикупља патуљке, глача саонице, води ирвасе на кондициони тренинг да би успели да га превезу преко целог света у току само једне ноћи.

Његови београдски близанци, овдашњи Деда Мразови, расположенији су за разговор и откривају да су мање-више већ утврдили маршруту за новогодишње вече и остатак празника. За малишане који су му остали верни и одбијају тврдње скептичнијих вршњака да доброћудни декица који дели дарове никада није ни постојао, родитељи су на време позвали Деда Мраза и утаначили посете.

Нека деца, попут шестогодишњег Филипа Банковића, из вртића „Лептирић”, толико су нестрпљива да коначно упознају омиљеног дедицу да им се већ чини да су га ових ноћи чули како шушка око јелке. Посета београдског Деда Мраза изгледа као из најлепших дечјих снова.

– Сви детаљи се претходно договоре са родитељима јер они најбоље знају своје дете. Назначе ми какве савете би желели да поделим деци, дају поклоне за њих. Причам клинцима и о томе како изгледа живот на Северном полу, како сам путовао до њих. Заједно читамо писмо које су ми послали преко родитеља, проверавам да ли су били добри, упућујем их како да буду још бољи.

Доносим им и сопствени поклончић, ситницу којом се могу играти, али и окитити јелку. На крају се заједно сликамо и дајем им и сертификат о доласку, тако да могу другарима да докажу да их је Деда Мраз заиста посетио – прича Деда Мраз који се у цивилу одазива на име Игор.

Сценарио посете се ипак никада не може унапред зацртати јер све зависи од личности детета и његових жеља. Тифани Перић из „Лептирића” пожелела је да добије хрчка, албино зеку и белог миша – „али да сви буду живи”. Други желе нешто једноставније, и много драгоценије, као девојчица која је Деда Мраза Александра Зорића замолила само да јој мама буде здрава.

– Никада се не зна шта ће нас дочекати. Десило се и да родитељи упрегну коње како би сцена била што веродостојнија. Било је и ситуација да нам после посете дају само флашу ракије и кажу „Извини, немамо више од овога” – сећа се Зорић, власник агенције „Деда Мразови”.

Због кризе, и Деда Мразови сада иду на попуст. Зависно од термина и од тога да ли се долази и у пратњи Бабе Мразице, патуљка или вилењака, посета може да стаје и до 10.000 динара, али понуда за прошли петак је била свега 899 динара и она је разграбљена.

– Не унајмљују нас само имућнији. Сваки родитељ жели да приушти чаролију свом детету. Беспарица се одражава и на наш посао. У агенцији имамо пет Деда Мразова, али нема довољно посла за све нас – каже Зорић.

Чикица који има дар за свако дете овог света требало би да је богатији од Рокфелера, али многи Деда Мразови се баве тим послом хонорарно, како би допунили оскудне приходе.

– Дипломирао сам економију, а посао не могу да нађем. Овим сам почео да се бавим случајно. У продавници моје мајке сам обукао одело Деда Мраза које нико није хтео да купи. Анимирао сам купце и неколико њих ме је ангажовало – наводи Дејан Поповић, двадесетосмогодишњак из Миријева.

Пошто је тобожњи Лапонац који оптрчава свет у запрези ирваса заправо маскирани незнанац плитког џепа, питање данас није само да ли клинци верују у Деда Мраза, већ да ли родитељи верују Деда Мразу.

Рушење мита је отишло толико далеко да су се Американци недавно запитали да ли је безбедно смештати децу на његово крило кад се под црвеним костимом можда крије педофил. У Србији та параноја није заживела.

Наши Деда Мразови кажу да родитељи нису тражили да их упознају и виде уверење да нису кривично гоњени пре него што их пусте у кућу. Зорић напомиње да се у његовој агенцији подразумева да кандидат такво уверење мора показати ако жели посао.

Многе маме и тате су већ толико отврдле да сматрају како деци не треба подстицати илузију да на свету постоји дедица који ће им делити поклоне из чисте љубави, него их треба што раније суочити са стварношћу. Психолози се с тим не слажу.

– Клинце не ваља потпуно изопштити из илузије, али с временом им ипак треба пружити праву слику о свету. Јер, није лоше да у једном периоду живота верују у бајке – додаје Александра Јанковић, психолог.

Без обзира на став родитеља, причу о добром чикици је тешко одржавати у животу када су дечацима и девојчицама све информације данас доступне.

– Поузданих истраживања нема, али ми који радимо са децом видимо да она, због Интернета, све млађа престају да верују у Деда Мраза. Најбоље је препустити им да сами сазру и схвате истину – објашњава Бранка Драгишић, педагог из Медицинске школе Београд.

Ма колико висили на Интернету, клинцима се баш и не жури толико да одрасту. Београдски Деда Мразови кажу да нема детета које се не одушеви када их угледа на вратима, са спремним поклоном.

Понеко сумњичавије и упита где су саонице и ирваси, али и за то постоји спреман одговор – „Нема снега па ме је довезао Ноди”, још један популарни дечји лик из цртаћа. Чак и такви скачу и вриште од среће што их Деда Мраз није заборавио.