"Шеста" тарифа

Многи градски таксисти који су се вредно размилели по улицама у новогодишњој ноћи, проценили су да цена вожње, без поговора или договора, мора да кошта најмање 1.000 динара! Користећи велику гужву и преморене повратнике са прославе на тргу, проценили су да таксиметар, за ту прилику, не откуцава довољно брзо. И да је због тога боље да га искључе, а да цену одреде по слободној процени.

Око четири ујутру 1. јануара, када су заглушујуће петарде утихнуле, није било улице око Трга републике у којој ревносни таксисти нису ловили веселе и углавном поднапите суграђане и њихове госте.

– Је л′ може до Новог Београда – пита девојка.

– Може, то је 1.000 динара – одговара таксиста.

– Немогуће, то је превише. Извините, која је то тарифа?

– Каква црна тарифа, сестро слатка? Ово је новогодишња ноћ, то ти је шеста тарифа! Хоћеш, нећеш, не мораш – одговара намргођени таксиста.

Проценио је човек да, онако изморени од шетања и пијуцкања, људи баш и нису расположени да много размишљају о кешу који им је претекао по џеповима. Тржишна логика, нема шта.

Младићи и девојке, као и гости на Тргу, весели Словенци, углавном су одлучивали да се повинују хиру престоничких таксиста. Нема попуста, али је бар цена јединствено велика за све. Међу нервозним колегама било је и оних који су поштено укључили таксиметар, али су бирали куда ће да возе. Нема солидарности када је потребно наплатити тешку ноћну смену.

– Већ имам две муштерије до Земуна. Какве има везе што је Нови Београд успут? Изађите и сачекајте други такси – уљудно објашњава поштенији таксиста.

Београђани што су одолели таксистима и одлучили да се возе аутобусом у четири ујутру до Новог Београда, новогодишње вече улепшао је возач "шеснаестице". Симпатични бркајлија возио је пажљиво, бринући о путницима као о деци. На свакој станици, повлачио је ручну и скакао на пулт поред волана, гледајући да неко случајно не остане заглављен на вратима. Добри возач није хтео да им  поквари расположење. Безбедно их је, и бесплатно, превезао до куће.