Болнице саме плаћају додатно ангажоване лекаре

Здравствене установе у Србији годишње губе четири-пет милијарди динара јер запошљавају лекаре и медицинско особље мимо уговора са Републичким фондом здравственог осигурања, рекао је недавно министар здравља Зоран Станковић. Међутим, надлежни у здравственим установама тврде да запошљавају раднике само када морају и да сами финансирају њихове плате.

У Клиничком центру Србије у овом часу мимо уговора са Републичким фондом за здравствено осигурање запослено је 516 радника различитих профила – од лекара специјалиста, клиничких лекара, медицинских сестара – до сервирки и административног особља. Како за „Политику” каже Драго Јовановић, пи-ар ове установе, КЦС ове раднике финансира из сопствених средстава, а зато што за њиховим ангажовањем има потребе.

Готово да нема болнице или клиничког центра у Србији, где менаџмент здравствене установе није закључио уговоре о раду на неодређено време са одређеним кадровима који им недостају, а које онда плаћају сами. Зависно од величине здравствене установе, негде је број тако запослених мали – десетак, двадесетак радника, али негде их има и више стотина.

Тако, на пример, у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” у овом часу имају 11 запослених, које морају да плаћају сами.

–Запослили смо једног портира и једног лекара на специјализацији из микробиологије, јер нам је јако важно да клиника има стручњака за вирусологију, без које су дијагнозе карцинома грлића материце немогуће. Једна тако запослена особа нам ради у кадровској служби, а остало су спремачице, за којима има потребе, јер су честа боловања и одсуства. Све их плаћамо из средстава које смо зарадили у допунском раду, каже за „Политику”, професор Душан Станојевић, директор ГАК „Народни фронт”.

Директор Здравственог центра у Краљеву, др Драган Арсић, каже како они имају мали део запослених радника мимо уговора, али да друге установе у Србији имају далеко већи број и да је то опште познати проблем. Он процењује да је око 13.000 тако запослених особа на нивоу целе Србије.

– Ми имамо 15 запослених мимо уговора са РФЗО. Половину чине лекари, а други део су медицинске сестре. Нажалост број уговорених радника који дефинише и плаћа Републички фонд здравственог осигурања није у многим установама довољан да би се пружила одговарајућа здравствена заштита. Да бисмо могли да пружимо одговорну здравствену заштиту, нарочито када неко оде на дуже боловање, принуђени смо да запослимо додатне раднике. Ове запослене плаћамо од новца који зарадимо издавањем уверења о способности или од наплате систематских прегледа, које обавимо у прековременом раду – наводи др Арсић, који каже да се директори служе мађионичарским триковима да обезбеде према обиму посла и нормативима довољан број запослених, јер од Фонда добијају уговор по систему „узми или остави и да правог преговарања и нема”.

У Клиничком центру у Нишу, по речима директора ове установе, професора др Борисава Каменова, мимо уговора са РФЗО је запослено око 190 радника, највећим делом медицинских сестара и сервирки.

– За њиховим радом постоји реална потреба, на неким одељењима није могуће организовати посао без ових радника. У свакој установи имате такве запослене. Где год је могуће ове запослене покушавамо да преведемо у стални радни однос, али то можемо тек када неко оде у пензију и то када је реч о медицинским сестрама, јер нам Фонд признаје да њих нема довољно – каже професор Каменов.

У Клиничком центру Војводине, према подацима које смо добили од Јелене Јуришин, пи-ара ове установе, око 80 запослених плаћају из својих средстава. Део чине лекари, запослени због увођења нових процедура у центру за радиологију, хирургију, и анестезију, а део чине немедицински радници због генералне уредбе – протокола Министарства здравља, да се укидају радна места немедицинских радника када оду у пензију. Највећи део чине немедицински радници на одржавању нових објеката – породилишта, које се простире на 4.500 квадратних метара и Ургентног центра који заузима чак 9.000 квадратних метара, а за које РФЗО није одобрио кадар, саопштили су из КЦ Војводине.

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------------

РФЗО уплаћује плате за око 104.000 лекара

– Менаџмент сваке здравствене установе плаћа раднике које ангажује и они нису дужни да фонду пријављују тако запослене раднике – кажу у Републичком фонду здравственог осигурања. РФЗО, како је објаснио и директор ове установе професор др Александар Вуксановић, плаћа здравственим установама само за запослене чији је рад уговорен, а на основу кадровског плана Министарства здравља. Иначе, да подсетимо, РФЗО обезбеђује средства за плате око 104.000 лекара који су запослени у болницама, домовима здравља и клиничким центрима.

-----------------------------------------------------------

Станковић: Није проблем од јуче

– Запошљавање здравствених радника мимо плана Министарства здравства и уговора са РФЗО није проблем настао јуче. Зато се у Министарству здравља трудимо да помиримо потребе за здравственим кадром који имају здравствене установе и ограничена средства РФЗО. Морамо наћи начин да ове две ствари избалансирамо, а здравствене установе сада имају могућност да из својих средстава финансирају запошљавање мимо уговора – објаснио је за „Политику”, министар здравља др Зоран Станковић.

О. П.