Вишак квадрата

Податак да, у просеку, породица у Србији има 33 квадратна метра стамбеног простора по члану домаћинства, добијен у најновијем истраживању здравља становништва Србије, многе је збунио и учинио се невероватним. Међутим, др Јасмина Грозданов, главни истраживач на овом пројекту из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", уверава нас да, ма колико звучао невероватан, овај закључак статистичара је тачан. Како објашњава, заборавља се да у Србији има много кућа, али да је невоља у томе што су оне већином празне, јер многи дају предност животу у градовима, где само може да се сања о тако великој квадратури по члану домаћинства.

– Ово је просек за Србију, а не заборавите да у селима има много неискоришћеног стамбеног простора, посебно у кућама. Неретко, људи у селима живе у две собе, а остале држе закључане – каже докторка Грозданов.

Занимљив је и податак да је просечан број извора прихода у једном домаћинству 1,7. Најзаступљенији степен образовања у Србији је средња школа, незапослених је у истраживању било 19 одсто. Занимљиво је да се наша породица свела на просечно трочлано домаћинство, прецизније има 3,4 члана, па се онда, ипак, може рећи да наша деца имају по једног брата или сестру и чак 62 одсто има своју собу.

У односу на истраживање здравља становништва обављено пре шест година, спроведено по истим критеријума, дошло се до још једног занимљивог податка: бележи се пораст броја домаћинстава чији је бар један члан у протеклих годину дана био на летовању или зимовању, што је пораст са 12,9 одсто становника у 2000, на 23,5 одсто оних који су летовали у прошлој години.

Здрављем су иначе задовољнији мушкарци него жене, као и они који су бољег имовног стања. Чак 47 одсто испитаних грађана је изјавило да има неку од хроничних болести, а међу њима, како се и очекивало, највећи је број наших најстаријих суграђана и оних лошијег материјалног стања. Највећи проценат је оних с високим крвним притиском. Високи крвни притисак је проблем који је очекиван код старије популације, али је занимљиво да постоји разлика између богатих и сиромаших. Хипертензија је учесталија код најсиромашнијих. Код петине најсиромашнијих је чак 54,5 одсто оних с високим крвним притиском, а код најбогатијих је ова болест присутна код само 38,6 одсто.

Просечан број посета једног становника лекару је око три пута годишње, а број прегледа код специјалиста је нешто смањен. Више од 70 одсто испитаника је изјавило да је у дому здравља контролисало крвни притисак, шећер или липиде у крви, што је значајно повећање у односу на 2000. годину. Охрабрује и податак да више од 30 одсто жена иде редовно, барем једном годишње, на контролни гинеколошки преглед, а 36 одсто жена је изјавило да су у претходне три године урадиле тест за рано утврђивање карцинома грлића материце. Нажалост, само 4,6 одсто жена је овакав тест урадило у оквиру организованог скрининга. Број одлазака лекару који се бави приватном праксом је смањен – по подацима, само 19,4 одсто грађана користи услуге приватних лекара. Највеће интересовање за лечење у приватним ординацијама влада у Београду, а најчешће приватном лекару одлазе припадници најбогатијег слоја и то више жене него мушкарци.