Višak kvadrata

Podatak da, u proseku, porodica u Srbiji ima 33 kvadratna metra stambenog prostora po članu domaćinstva, dobijen u najnovijem istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, mnoge je zbunio i učinio se neverovatnim. Međutim, dr Jasmina Grozdanov, glavni istraživač na ovom projektu iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", uverava nas da, ma koliko zvučao neverovatan, ovaj zaključak statističara je tačan. Kako objašnjava, zaboravlja se da u Srbiji ima mnogo kuća, ali da je nevolja u tome što su one većinom prazne, jer mnogi daju prednost životu u gradovima, gde samo može da se sanja o tako velikoj kvadraturi po članu domaćinstva.

– Ovo je prosek za Srbiju, a ne zaboravite da u selima ima mnogo neiskorišćenog stambenog prostora, posebno u kućama. Neretko, ljudi u selima žive u dve sobe, a ostale drže zaključane – kaže doktorka Grozdanov.

Zanimljiv je i podatak da je prosečan broj izvora prihoda u jednom domaćinstvu 1,7. Najzastupljeniji stepen obrazovanja u Srbiji je srednja škola, nezaposlenih je u istraživanju bilo 19 odsto. Zanimljivo je da se naša porodica svela na prosečno tročlano domaćinstvo, preciznije ima 3,4 člana, pa se onda, ipak, može reći da naša deca imaju po jednog brata ili sestru i čak 62 odsto ima svoju sobu.

U odnosu na istraživanje zdravlja stanovništva obavljeno pre šest godina, sprovedeno po istim kriterijuma, došlo se do još jednog zanimljivog podatka: beleži se porast broja domaćinstava čiji je bar jedan član u proteklih godinu dana bio na letovanju ili zimovanju, što je porast sa 12,9 odsto stanovnika u 2000, na 23,5 odsto onih koji su letovali u prošloj godini.

Zdravljem su inače zadovoljniji muškarci nego žene, kao i oni koji su boljeg imovnog stanja. Čak 47 odsto ispitanih građana je izjavilo da ima neku od hroničnih bolesti, a među njima, kako se i očekivalo, najveći je broj naših najstarijih sugrađana i onih lošijeg materijalnog stanja. Najveći procenat je onih s visokim krvnim pritiskom. Visoki krvni pritisak je problem koji je očekivan kod starije populacije, ali je zanimljivo da postoji razlika između bogatih i siromaših. Hipertenzija je učestalija kod najsiromašnijih. Kod petine najsiromašnijih je čak 54,5 odsto onih s visokim krvnim pritiskom, a kod najbogatijih je ova bolest prisutna kod samo 38,6 odsto.

Prosečan broj poseta jednog stanovnika lekaru je oko tri puta godišnje, a broj pregleda kod specijalista je nešto smanjen. Više od 70 odsto ispitanika je izjavilo da je u domu zdravlja kontrolisalo krvni pritisak, šećer ili lipide u krvi, što je značajno povećanje u odnosu na 2000. godinu. Ohrabruje i podatak da više od 30 odsto žena ide redovno, barem jednom godišnje, na kontrolni ginekološki pregled, a 36 odsto žena je izjavilo da su u prethodne tri godine uradile test za rano utvrđivanje karcinoma grlića materice. Nažalost, samo 4,6 odsto žena je ovakav test uradilo u okviru organizovanog skrininga. Broj odlazaka lekaru koji se bavi privatnom praksom je smanjen – po podacima, samo 19,4 odsto građana koristi usluge privatnih lekara. Najveće interesovanje za lečenje u privatnim ordinacijama vlada u Beogradu, a najčešće privatnom lekaru odlaze pripadnici najbogatijeg sloja i to više žene nego muškarci.