Кинез у Паризу

Пре неки дан уђох у кафе-брасери ,,Дипломат” у шеснаестом париском кварту амбасада. Видим, газда Француз није више ту. ,,Дипломат” је добио новог газду – Кинеза. Јесте да ,,набада” на ,,француском”, али се зато његова деца одлично служе језиком ,,Гoлуа”(француска реч којом себе називају Французи – Gaulois). Познајем добро келнере у овој кафани. Нови газда, Кинез, није их отпустио. Ту су, још увек. Није то само специјалитет елитног шеснаестог париског кварта. Иста ситуација влада у целом ,,граду светлости”. Осим Кинеза, у последње време сведоци смо праве најезде Јапанаца и Корејаца који пазаре француске кафане и ресторане претварајући их у ,,суши” и азијске специјалитете.

Од Европљана, у Париз је последњих година пристигла права армија Пољака. Аутомобили и комби-аутомобили с пољским регистарским таблицама постали су саставни део париског миљеа. Пољаци су у Паризу дефинитивно изборили ,,место под сунцем”. И цењени су као занатлије. Дискретни су. Тихи. Обављају посао квалитетно, без халабуке. Уз то, упола су јефтинији од Француза. Руше зидове у становима и преправљају их по жељи власника. Раде као молери, кућепазитељи, водоинсталатери, бравари, електричари... Раде ,,на црно”, будући да у земљама ,,еврозоне”, не могу легално да послују као остали, и то седам година после пријема државе у ЕУ. Дакако, ово не важи и за функционере новопримљених земаља запослене у бројним телима Европске уније. Осим што су изванредно плаћени, уживају и разне привилегије.

Кад једног дана Србија уђе у Европску унију шта ће продавати на тржишту ове велике заједнице? Србија је претежно аграрна земља. А европских земаља са јаком пољопривредом (у томе предњаче Французи) има на претек. Исто важи и за Хрватску, премда је она већ ,,с две ноге” у ЕУ. Индустрија јој је, засад, на климавим ногама. Као важан адут Хрватској остаје атрактивна морска обала. Мада је ту конкуренција немилосрдна. Од Португалије до Грчке. И то, само што се тиче Медитерана... Рачуна се и да Хрватска тренутно има спољни дуг у износу око педесет милијарди евра. Но, финансијска ситуација у Србији није ништа боља – ,,врти се” око истог броја.

У Европској унији вероватно ће постојати могућност рада за интелектуалце пристигле са Балкана. Лекари са европског истока у Француској, међутим, тешко добијају посао. Углавном, морају полагати додатне испите. Али и ту као и у многим другим областима живљења у овој земљи влада хипокризија. Дешава се наиме да и без додатних испита они могу по болницама да раде ноћу – али не и дању. Многи са Балкана као озебло сунце чекају да се земље бивше Југославије докопају ЕУ сматрајући да ће тако брже и лакше доћи до добро плаћеног посла. Међутим, само је Француза на бироима за запошљавање више од три милиона. А ситуација у том погледу није много боља ни у другом делу европске локомотиве – Немачкој.

Новинар, Париз