"Капиталци" намакли милијарде

У години за нама политичари, поготову они економског смера, практично су на јави одсањали сан о великим приватизационим приходима. Минула година била је по том питању истински берићетна, јер су стране инвестиције достигле четири милијарде евра, а приватизациони приход саме државе готово 1,6 милијарди евра.
Отежала каса је стога и изнедрила већ фамозни Национални инвестициони план, који економисти већ искритиковаше као будућег генератора инфлације, а државу као лошег инвеститора који ће приватизационе паре потрошити на спортске хале и кречење музеја.
У прошлој години се потврдило да истински великих пара нема без продаје "капиталаца". Јер, високих износа било је још само у 2003. години када је домаћа дуванска индустрија продата мултинационалним компанијама "Филипу Морису" и "Бритиш американ тобаку".

Највише заслуга за спасавање државе од буџетског дефицита, ипак, припада мобилној телефонији. Шампион овогодишње продаје је, без премца, компанија "Моби 063" за који је норвешки "Теленор" платио 1,5 милијарди евра од чега је држава приходовала нешто више од милијарду евра. Одлука државе да прода трећу лиценцу за мобилног оператора у Србији донела јој је 320 милиона плус један евро колико је за десетогодишњу лиценцу платио "Мобилком Аустрија".

И у 2006. години банке су потврдиле да су врло привлачне инвеститорима. Посебно када је за Војвођанску банку грчка ЕФГ избројала 385 милиона евра. На наше тржиште ушла је и ЕБРД – Европска банка за обнову и развој и то докапитализацијом највеће државне банке, Комерцијалне банке, са 70 милиона евра колико су платили за 24 одсто капитала. За исти власнички удео у Чачанској банци ЕБРД је платио 40 милиона евра.

Продата је и Панонска банка италијанској Санпаоло Ини за 122 милиона евра, а грчка Лаики банка с плаћених 33,5 милиона евра постала је власник Центробанке.

На велика врата, што значи куповином чак две банке, на ово тржиште је ушла и мађарска ОТП банка која је за 120 милиона евра постала власник Кулске банке, а за 14,2 милиона евра пазарили су у марту ове године Нишку банку.

Према износу који је плаћен посебно је у јавности одјекнула продаја вршачког "Хемофарма". Свих 100 одсто акција купила је немачка "Штада" за 475 милиона евра. Међутим, ова позамашна сума у целини, нажалост, није постала приход наше привреде и становништва, јер су већину страни власници, који су до акција дошли куповином на берзи, изнели из земље.

Посебно медијски атрактивна била је продаја акција Компаније "Новости" које су мали акционари који су били већински власници изнели на берзу. Купаца је у почетку трговања било неколико, између осталог један од већих акционара је највећа српска компанија "Делта". У овој продаји, међутим, није било "звечећих цифри". Обим трговања првог дана на берзи када су "Новости" добиле власника био је 13 милиона евра.

Повеће паре почеле су да стижу и од продаје хотела. Почетком прошле године продат је, рецимо, хотел "Југославија" групацији "Алпе Адрија хотели" за 31,3 милиона евра, а неколико месеци касније фирма "Грчки хотели" је за "Метропол" платила 27,4 милиона евра. Оба су, иначе, била власништво компаније "Дунав осигурање".

Од продаје друштвеног капитала по разним основама, што значи и на тендерима, и на аукцијама, као и на тржишту капитала, остварено је 334,3 милиона евра. Ова цифра није ни мала ни велика мерено према ранијим годинама, а изненађења нема зато што је процес приватизације друштвеног капитала, условно речено, приведен крају. Према Закону о приватизацији, овај процес би требало да буде готов до марта 2007. године, а према евиденцији Агенције за приватизацију остало је још неколико стотина непродатих предузећа.

У претходној години на тендеру је продато преко 20 предузећа, а нове власнике најзад су добиле велике фирме попут горњомилановачке конфекције "Рудник", Индустрије пољопривредних машина "Змај", "Фабрике вагона" и "Магнохрома" из Краљева, "Азотаре" у Панчеву, "Вршачких винограда", "Српске фабрике стакла" из Параћина, "Трајал корпорације", "Београдске пекарске индустрије" и "Данубијуса".

На аукцијама је продато укупно 219 предузећа, а међу њима су и "Србијатекс", "Минел", "Шпик иверица" из Ивањице.

Највреднији део српске привреде – јавна предузећа која су у државној својини, а чији се удео процењује на 60 одсто вредности укупне имовине, остала су нетакнута. Стратегија приватизације донета је "само" за Нафтну индустрију Србије која је том одлуком постала акционарско друштво, док за остала предузећа попут "Електропривреде", "Телекома", "Србијагаса" и осталих за сада нема ни наговештаја да ли је држава уопште вољна да их "начне", односно да за њих нађе неки модалитет продаје или сувласништва са инвеститорима.