"Kapitalci" namakli milijarde

U godini za nama političari, pogotovu oni ekonomskog smera, praktično su na javi odsanjali san o velikim privatizacionim prihodima. Minula godina bila je po tom pitanju istinski berićetna, jer su strane investicije dostigle četiri milijarde evra, a privatizacioni prihod same države gotovo 1,6 milijardi evra.
Otežala kasa je stoga i iznedrila već famozni Nacionalni investicioni plan, koji ekonomisti već iskritikovaše kao budućeg generatora inflacije, a državu kao lošeg investitora koji će privatizacione pare potrošiti na sportske hale i krečenje muzeja.
U prošloj godini se potvrdilo da istinski velikih para nema bez prodaje "kapitalaca". Jer, visokih iznosa bilo je još samo u 2003. godini kada je domaća duvanska industrija prodata multinacionalnim kompanijama "Filipu Morisu" i "Britiš amerikan tobaku".

Najviše zasluga za spasavanje države od budžetskog deficita, ipak, pripada mobilnoj telefoniji. Šampion ovogodišnje prodaje je, bez premca, kompanija "Mobi 063" za koji je norveški "Telenor" platio 1,5 milijardi evra od čega je država prihodovala nešto više od milijardu evra. Odluka države da proda treću licencu za mobilnog operatora u Srbiji donela joj je 320 miliona plus jedan evro koliko je za desetogodišnju licencu platio "Mobilkom Austrija".

I u 2006. godini banke su potvrdile da su vrlo privlačne investitorima. Posebno kada je za Vojvođansku banku grčka EFG izbrojala 385 miliona evra. Na naše tržište ušla je i EBRD – Evropska banka za obnovu i razvoj i to dokapitalizacijom najveće državne banke, Komercijalne banke, sa 70 miliona evra koliko su platili za 24 odsto kapitala. Za isti vlasnički udeo u Čačanskoj banci EBRD je platio 40 miliona evra.

Prodata je i Panonska banka italijanskoj Sanpaolo Ini za 122 miliona evra, a grčka Laiki banka s plaćenih 33,5 miliona evra postala je vlasnik Centrobanke.

Na velika vrata, što znači kupovinom čak dve banke, na ovo tržište je ušla i mađarska OTP banka koja je za 120 miliona evra postala vlasnik Kulske banke, a za 14,2 miliona evra pazarili su u martu ove godine Nišku banku.

Prema iznosu koji je plaćen posebno je u javnosti odjeknula prodaja vršačkog "Hemofarma". Svih 100 odsto akcija kupila je nemačka "Štada" za 475 miliona evra. Međutim, ova pozamašna suma u celini, nažalost, nije postala prihod naše privrede i stanovništva, jer su većinu strani vlasnici, koji su do akcija došli kupovinom na berzi, izneli iz zemlje.

Posebno medijski atraktivna bila je prodaja akcija Kompanije "Novosti" koje su mali akcionari koji su bili većinski vlasnici izneli na berzu. Kupaca je u početku trgovanja bilo nekoliko, između ostalog jedan od većih akcionara je najveća srpska kompanija "Delta". U ovoj prodaji, međutim, nije bilo "zvečećih cifri". Obim trgovanja prvog dana na berzi kada su "Novosti" dobile vlasnika bio je 13 miliona evra.

Poveće pare počele su da stižu i od prodaje hotela. Početkom prošle godine prodat je, recimo, hotel "Jugoslavija" grupaciji "Alpe Adrija hoteli" za 31,3 miliona evra, a nekoliko meseci kasnije firma "Grčki hoteli" je za "Metropol" platila 27,4 miliona evra. Oba su, inače, bila vlasništvo kompanije "Dunav osiguranje".

Od prodaje društvenog kapitala po raznim osnovama, što znači i na tenderima, i na aukcijama, kao i na tržištu kapitala, ostvareno je 334,3 miliona evra. Ova cifra nije ni mala ni velika mereno prema ranijim godinama, a iznenađenja nema zato što je proces privatizacije društvenog kapitala, uslovno rečeno, priveden kraju. Prema Zakonu o privatizaciji, ovaj proces bi trebalo da bude gotov do marta 2007. godine, a prema evidenciji Agencije za privatizaciju ostalo je još nekoliko stotina neprodatih preduzeća.

U prethodnoj godini na tenderu je prodato preko 20 preduzeća, a nove vlasnike najzad su dobile velike firme poput gornjomilanovačke konfekcije "Rudnik", Industrije poljoprivrednih mašina "Zmaj", "Fabrike vagona" i "Magnohroma" iz Kraljeva, "Azotare" u Pančevu, "Vršačkih vinograda", "Srpske fabrike stakla" iz Paraćina, "Trajal korporacije", "Beogradske pekarske industrije" i "Danubijusa".

Na aukcijama je prodato ukupno 219 preduzeća, a među njima su i "Srbijateks", "Minel", "Špik iverica" iz Ivanjice.

Najvredniji deo srpske privrede – javna preduzeća koja su u državnoj svojini, a čiji se udeo procenjuje na 60 odsto vrednosti ukupne imovine, ostala su netaknuta. Strategija privatizacije doneta je "samo" za Naftnu industriju Srbije koja je tom odlukom postala akcionarsko društvo, dok za ostala preduzeća poput "Elektroprivrede", "Telekoma", "Srbijagasa" i ostalih za sada nema ni nagoveštaja da li je država uopšte voljna da ih "načne", odnosno da za njih nađe neki modalitet prodaje ili suvlasništva sa investitorima.