Веће субвенције само пољопривреди

Само на први поглед држава ће за субвенције у 2012. дати више пара него ове године, јер у предлогу буџета издвојено је 62,3 милијарде динара, што представља повећање од око осам милијарди динара.

Тај износ је само на папиру већи него ове године, јер су субвенције реално срезане за око 2,4 милијарде. Како је настала ова књиговодствена разлика?

Према недавном објашњењу Душана Никезића, државног секретара у Министарству финансија, она је последица чињенице да приходи од акциза више не иду директно у буџет Јавног предузећа „Путеви Србије”, већ се сливају директно у буџетску касу. Како је објаснио, половина од укупно 20 милијарди, одлази у касу ове компаније док друга половина остаје буџету.

Како је онда подељен остатак колача и ко ће догодине добити мање, а ко више него ове године. Посматрајући само апсолутне бројке, чини се да је привреда, предлогом буџета, добила за трећину мање новца, пољопривреда безмало исто као лане, док су дотације железници и за туризам, такође срезане. Суштински ни то није баш тако. Рачунајући и сопствене приходе Министарства пољопривреде, долази се до закључка да су субвенције за пољопривреду за чак 50 одсто веће него лане. Званичници овог министарства ће на располагању следеће године имати укупно 26,6 милијарди динара за субвенционисање пољопривредне производње. Највећи део тог износа намењен је ратарима (6,27 милијарди динара).

Са друге стране, чини се да је највећи терет уштеде, ипак, поднела привреда. Уместо овогодишњих 3,79 милијарди за субвенционисане кредите, догодине ће бити издвојено за трећину мање новца. Издвајања по том основу мања су за милијарду динара. Ипак, у Министарству финансија тврде да ни то није тако, јер кад се на субвенције привреди додају и неке повољне кредитне линије, али и издвајања намењена за основање развојне банке – расходи по том основу су већи него ове године. Унија послодаваца је незадовољна оваквим предлогом. Како кажу, влада је још једном показала да нема намеру да започне суштинске реформе јавног сектора, пензионог и пореског система и да уреди област такозваних парафискалних оптерећења.

И док повећање аграрног буџета поздрављају, због „наставка расипништва у јавном сектору” – негодују.

– Веома је лоше што је у буџету за 2012. годину већина средстава, уместо за преко потребне реформе, резервисана за наставак огромне јавне потрошње. Удео зарада у јавном сектору тренутно је већи од 10 одсто бруто домаћег производа државе, што је за просечно 4,2 одсто више од просека држава Европске уније које имају упола или троструко мање јавне секторе по броју запослених – наводи се у саопштењу.

Унија послодаваца сматра да је држави, а нарочито привреди, био потребан храбар реформски и развојни буџет који би већа средства усмерио ка порасту производње и извоза. Приликом састављања предлога буџета, по традицији, представници привреде нису консултовани, тако да је буџет за 2012. годину опет креиран иза затворених врата, напомињу. Оваквим буџетом настављена је политика затварања очију пред реалним проблемима и пребацивања одговорности на следећу владу која ће у читавој текућој деценији, до 2020. године, скупо коштати и привреду и грађане Србије, негодовали су представници пословне заједнице због чињенице да ће добити мање новца.  

На списку оних који ће из државне касе догодине добити мање пара него ове, налазе се и културни радници, јер ће субвенције за културу догодине бити за 120 милиона динара мање него ове године. Нешто мало више су прикраћене дотације за туризам.

Посматрано у бројкама и субвенције за Железницу ће у 2012. години бити мање, јер је уместо овогодишњих 16 планирано 12 милијарди динара. У Министарству финансија објашњавају да је и ово „смањење” само књиговодствене природе. Суштински и ове и следеће године ово јавно предузеће добиће исти износ из републичке касе.