ЕПС креће преко Дрине

Електропривреда Србије је прошлу годину завршила зарадом од 15 милијарди динара. Ипак, ваља имати на уму да је највећи део тога резултат отписа дуга по споразуму с Париским и Лондонским клубом, те да ће у 2007. години, када не буде било тог ефекта, пословни резултат ове компаније бити око позитивне нуле, оценио је Владимир Ђорђевић, генерални директор Електропривреде Србије, у разговору за "Политику".

Ђорђевић при том најављује да ће, уз економску цену струје, ЕПС моћи да гради нове али и да купује електране, рецимо, на Дрини. Он рачуна да, ако се одузму нека њена дуговања, Електропривреда Србије тренутно вреди око шест милијарди евра. Уз реалнију цену електричне енергије, ону која би доносила профит, вредност ЕПС-а би, међутим, могла да достигне између осам и чак – десет милијарди евра. А такав ЕПС без проблема може да налази стратешке партнере за сваки пројекат – тврди директор.

Наш саговорник сматра да ће 2007. бити кључна година за будућност српске електроенергетике. Према његовим речима, ЕПС је ангажовао три угледна светска консултанта за три стратешка пројекта везана за будућност.

– Први је аранжман са консултантском кућом задуженом за стратегију ЕПС-а, Артур Делитл, која ће нам помоћи да нађемо одговор на питање како треба да се развијамо, а када и како треба да обавимо својинску трансформацију. Рок за завршетак тог пројекта, који је стартовао у децембру, јесте девет месеци. Консултант за други пројекат – изградња новог термокапацитета снаге 700 мегавата – јесте аустријска кућа "Епик инвестментс". Последњи пројекат, али не и мање важан, јесте избор стратешког партнера за модернизацију Панонских термоелектрана-топлана. Консултант је конзорцијум ЦСП, Роланд Бергер и Лахмаyер – истиче Ђорђевић.

Наш саговорник, од важнијих послова истиче улагања од 70 милиона евра у коп Тамнава – Запад, из кредита KfW банке и ЕБРД-а, која треба да обезбеде угаљ за нове електране. Указује и на то да ЕПС очекује исељавање 1.250 домаћинстава у насељу Вреоци, како би се повећала производња угља на копу "Д" у РБ Колубара. Спомиње и копове у Костолцу, за које је крајем децембра потписан уговор за пети БТО (багер–транспорт–одлагач) систем вредан 60 милиона евра, који треба да помогне да се производња са шест подигне на девет милиона тона угља годишње, а указује и на 70 милиона евра у коп Тамнава – Запад из кредита KfW.   

Генерални директор Електропривреде Србије тврди да је Србији потребна једна нова електрана од 700 мегавата која ће елиминисати увоз. Он каже да ће понуде које буду добили показати да ли ће се градити један најсавременији енергетски ефикасан блок од 700 мегавата или два од по 350 мегавата. Али, како нас чека затварање старих термоблокова, који троше много више угља него блокови са новим решењима, већ сада је јасно да нам је потребно не 700 већ 1.400 нових мегавата.

– Почетком јануара о свим тим могућностима разговараћемо са надлежнима у Влади Србије. Након престанка рада два блока у бугарској НЕ Козлодуј, регион ће бити суочен са недостатком електричне енергије. Све околне земље улажу велики новац у изградњу производних капацитета. Велике европске електропривреде у овом региону почињу велике инвестиције. Зато је последњи тренутак да се и ЕПС укључи у ту утакмицу. Доста је било дефанзиве, бежања од мрака и редукција. То је за ЕПС прошлост. Из ње морамо извући поуке и у њу се не смемо вратити. Имамо визију, а знамо и циљ – лидерство у региону. Само, не можете бити лидер, ако увозите струју. Лидер је онај ко ради, гради, производи за себе и друге, ко остварује профит, део профита опет улаже у развој, а део даје држави за социјалне потребе. Због тих циљева има места за размишљање не о једном већ о два нова капацитета за лигнит из Колубаре – каже Ђорђевић.

Он додаје и да је крајње време да се Србија и Република Српска повежу конкретним пословима, те да ће ЕПС кренути стопама Телекома "Србија" и "Дунав осигурања". Сматра да ЕПС мора да пређе Дрину, али да ће то бити лакше уколико цена струје буде економска.

– Желимо да сарађујемо са Електропривредом Републике Српске и зато размишљамо да уложимо новац у модернизацију ХЕ Вишеград, чиме би ЕПС постао сувласник те ХЕ. Један од најзанимљивијих електроенергетских пројеката у региону је изградња ХЕ Бук Бијела, па је сасвим могуће да две електропривреде почну тај деценијама одлагани посао. Процена менаџмента ЕПС је да би се на тај начин, уз управљање постојећим ХЕ на Дрини, боље искористити хидроенергетски потенцијал те реке – каже Ђорђевић.

--------------------------------------------------------------------------

Против распарчавања и распродаје

Генерални директор каже како већ три године говори да ЕПС не треба ни распродавати ни распарчавати, да не треба да се приватизује док му се не повећа вредност, као и да се у све те промене мора ићи полако. Он, међутим, подсећа да пре неколико година није било лако одупрети се јавним и тајним притисцима да се ЕПС подели и приватизује на брзину, као што су радили наши суседи.

– С доласком нове републичке владе дошао је и другачији поглед на ЕПС и енергетику уопште. Мото је био – сачувати и обновити. Влада је сачувала ЕПС, извела га на здраву грану, па је ЕПС сада бољи и вреднији него пре три године. Сада је време за нови велики инвестициони циклус који ће усмерити милијарде евра у овај сектор и у српску привреду. Будућност Електропривреде Србије није Јавно предузеће ЕПС, него ЕПС акционарско друштво. И то ЕПС као акционарско друштво које има производне погоне и тржишта и ван Србије. То треба да буде први корак ка некој делимичној, паметној, постепеној приватизацији кроз улагање са стратешким партнером. Будућност ЕПС-а, а ни будућност Србије, није у распродаји највећег државног богатства – рекао је Владимир Ђорђевић.