EPS kreće preko Drine

Elektroprivreda Srbije je prošlu godinu završila zaradom od 15 milijardi dinara. Ipak, valja imati na umu da je najveći deo toga rezultat otpisa duga po sporazumu s Pariskim i Londonskim klubom, te da će u 2007. godini, kada ne bude bilo tog efekta, poslovni rezultat ove kompanije biti oko pozitivne nule, ocenio je Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, u razgovoru za "Politiku".

Đorđević pri tom najavljuje da će, uz ekonomsku cenu struje, EPS moći da gradi nove ali i da kupuje elektrane, recimo, na Drini. On računa da, ako se oduzmu neka njena dugovanja, Elektroprivreda Srbije trenutno vredi oko šest milijardi evra. Uz realniju cenu električne energije, onu koja bi donosila profit, vrednost EPS-a bi, međutim, mogla da dostigne između osam i čak – deset milijardi evra. A takav EPS bez problema može da nalazi strateške partnere za svaki projekat – tvrdi direktor.

Naš sagovornik smatra da će 2007. biti ključna godina za budućnost srpske elektroenergetike. Prema njegovim rečima, EPS je angažovao tri ugledna svetska konsultanta za tri strateška projekta vezana za budućnost.

– Prvi je aranžman sa konsultantskom kućom zaduženom za strategiju EPS-a, Artur Delitl, koja će nam pomoći da nađemo odgovor na pitanje kako treba da se razvijamo, a kada i kako treba da obavimo svojinsku transformaciju. Rok za završetak tog projekta, koji je startovao u decembru, jeste devet meseci. Konsultant za drugi projekat – izgradnja novog termokapaciteta snage 700 megavata – jeste austrijska kuća "Epik investments". Poslednji projekat, ali ne i manje važan, jeste izbor strateškog partnera za modernizaciju Panonskih termoelektrana-toplana. Konsultant je konzorcijum CSP, Roland Berger i Lahmayer – ističe Đorđević.

Naš sagovornik, od važnijih poslova ističe ulaganja od 70 miliona evra u kop Tamnava – Zapad, iz kredita KfW banke i EBRD-a, koja treba da obezbede ugalj za nove elektrane. Ukazuje i na to da EPS očekuje iseljavanje 1.250 domaćinstava u naselju Vreoci, kako bi se povećala proizvodnja uglja na kopu "D" u RB Kolubara. Spominje i kopove u Kostolcu, za koje je krajem decembra potpisan ugovor za peti BTO (bager–transport–odlagač) sistem vredan 60 miliona evra, koji treba da pomogne da se proizvodnja sa šest podigne na devet miliona tona uglja godišnje, a ukazuje i na 70 miliona evra u kop Tamnava – Zapad iz kredita KfW.   

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije tvrdi da je Srbiji potrebna jedna nova elektrana od 700 megavata koja će eliminisati uvoz. On kaže da će ponude koje budu dobili pokazati da li će se graditi jedan najsavremeniji energetski efikasan blok od 700 megavata ili dva od po 350 megavata. Ali, kako nas čeka zatvaranje starih termoblokova, koji troše mnogo više uglja nego blokovi sa novim rešenjima, već sada je jasno da nam je potrebno ne 700 već 1.400 novih megavata.

– Početkom januara o svim tim mogućnostima razgovaraćemo sa nadležnima u Vladi Srbije. Nakon prestanka rada dva bloka u bugarskoj NE Kozloduj, region će biti suočen sa nedostatkom električne energije. Sve okolne zemlje ulažu veliki novac u izgradnju proizvodnih kapaciteta. Velike evropske elektroprivrede u ovom regionu počinju velike investicije. Zato je poslednji trenutak da se i EPS uključi u tu utakmicu. Dosta je bilo defanzive, bežanja od mraka i redukcija. To je za EPS prošlost. Iz nje moramo izvući pouke i u nju se ne smemo vratiti. Imamo viziju, a znamo i cilj – liderstvo u regionu. Samo, ne možete biti lider, ako uvozite struju. Lider je onaj ko radi, gradi, proizvodi za sebe i druge, ko ostvaruje profit, deo profita opet ulaže u razvoj, a deo daje državi za socijalne potrebe. Zbog tih ciljeva ima mesta za razmišljanje ne o jednom već o dva nova kapaciteta za lignit iz Kolubare – kaže Đorđević.

On dodaje i da je krajnje vreme da se Srbija i Republika Srpska povežu konkretnim poslovima, te da će EPS krenuti stopama Telekoma "Srbija" i "Dunav osiguranja". Smatra da EPS mora da pređe Drinu, ali da će to biti lakše ukoliko cena struje bude ekonomska.

– Želimo da sarađujemo sa Elektroprivredom Republike Srpske i zato razmišljamo da uložimo novac u modernizaciju HE Višegrad, čime bi EPS postao suvlasnik te HE. Jedan od najzanimljivijih elektroenergetskih projekata u regionu je izgradnja HE Buk Bijela, pa je sasvim moguće da dve elektroprivrede počnu taj decenijama odlagani posao. Procena menadžmenta EPS je da bi se na taj način, uz upravljanje postojećim HE na Drini, bolje iskoristiti hidroenergetski potencijal te reke – kaže Đorđević.

--------------------------------------------------------------------------

Protiv rasparčavanja i rasprodaje

Generalni direktor kaže kako već tri godine govori da EPS ne treba ni rasprodavati ni rasparčavati, da ne treba da se privatizuje dok mu se ne poveća vrednost, kao i da se u sve te promene mora ići polako. On, međutim, podseća da pre nekoliko godina nije bilo lako odupreti se javnim i tajnim pritiscima da se EPS podeli i privatizuje na brzinu, kao što su radili naši susedi.

– S dolaskom nove republičke vlade došao je i drugačiji pogled na EPS i energetiku uopšte. Moto je bio – sačuvati i obnoviti. Vlada je sačuvala EPS, izvela ga na zdravu granu, pa je EPS sada bolji i vredniji nego pre tri godine. Sada je vreme za novi veliki investicioni ciklus koji će usmeriti milijarde evra u ovaj sektor i u srpsku privredu. Budućnost Elektroprivrede Srbije nije Javno preduzeće EPS, nego EPS akcionarsko društvo. I to EPS kao akcionarsko društvo koje ima proizvodne pogone i tržišta i van Srbije. To treba da bude prvi korak ka nekoj delimičnoj, pametnoj, postepenoj privatizaciji kroz ulaganje sa strateškim partnerom. Budućnost EPS-a, a ni budućnost Srbije, nije u rasprodaji najvećeg državnog bogatstva – rekao je Vladimir Đorđević.