Двовлашће у Вашингтону

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, 4. јануара – Опозициона Демократска партија данас је преузела руковођење Конгресом САД. Тако је најмоћнија земља ушла у нову фазу – двовлашћа, после апсолутне доминације Републиканске партије, чији представници на челу са шефом Беле куће Џорџом Бушом задржавају извршну власт.

До преокрета је дошло на основу резултата парламентарних избора одржаних прошлог 7. новембра, који су доживљени као нека врста референдума о Ираку и моралу политичке елите. Демократи су однели убедљиву победу, пре свега инсистирајући на потреби да се промени курс на највећем бојишту, да се искорене злоупотребе на високим положајима и побољша социјална сигурност, па се са знатно повећаним занимањем очекује њихово "прочешљавање" владајућег курса.

Нови челници конгресних комитета већ су најавили низ "преслишавања". Најжешћа би могла да буду, процењује се, преиспитивања потеза у Ираку и "нејасних" веза између конгресмена и лобиста, из којих се прошле године изродила серија скандала.

На старту ће, како се најављује, предност добити "морално чишћење", како би се "повратило поверење" у Конгрес, чији је рејтинг у јавности још нижи него председников. Помињу се, тако, забрана прихватања лобистичких поклона, бесплатних гозби, путовања…

Међу прокламованим приоритетима нове парламентарне већине су и мере за поправљање положаја средњих и слабо стојећих друштвених слојева. Обећани су, уз остало, повећање минималне сатнице са 5,15 на 7,25 долара, јачање пензионих фондова, већа доступност студентских кредита, подстицаји алтернативним изворима енергије…

Буш је јуче апеловао да нови састав Конгреса "избегне политичарење" и понудио "заједнички рад за опште добро". Обе ствари би представљале поприличну новост на овдашњој политичкој сцени.

Реалније је очекивати – ново премеравање односа снага између две главне странке. Превасходно у унутрашњој али и у спољној политици, где су на чело комитета за међународне односе у Сенату и Представничком дому дошли Џо Бајден и Том Лантош, обојица познати и као подржаваоци својевремене политике Била Клинтона према Балкану.

Спољна политика је у надлежности председникове администрације, али конгресмени могу да на њу утичу посредно – (не)изгласавањем новца, на пример, неопходног за текуће или планиране подухвате. На том пољу ће у првом плану, свакако, бити ирачка криза. Демократе траже да се одреде рокови за постепено повлачење америчких трупа са тог бојишта, чему се Бела кућа противи, али неслагања међу њима не морају бити преоштра, јер сви признају да није лако наћи "частан излаз" из постојећег "ћорсокака".

Администрацији је опозиција пребацивала и да је једностраним корацима нарушила престиж Америке у свету па и да је покварила овдашње односе с традиционалним савезницима. Према досадашњим наступима, рекло би се да ће се нова конгресна већина трудити да допринесе убрзаном опоравку евроатлантских веза, а да ће испољити већу критичност, без ремећења неопходних партнерстава, према Москви и Пекингу.

Овде се посебна пажња указује "историјској новини" – преласку руковођења Представничким домом у женске руке. Част да буде прва дама у историји САД на челу тог парламентарног дома припала је калифорнијској политичарки, италијанског порекла, Ненси Пелоси (66).

Ово би у Америци могла да буде сезона жена – прогнозирају поједини хроничари, подсећајући да се на челу дипломатије налази Кондолиза Рајс а да међу демократским претендентима за председничке изборе за фаворите тренутно важи Хилари Клинтон. Статистичари нуде мање оптимистични говор бројки: жене заузимају само 16 од 100 места у Сенату и 70 од 435 у Представничком дому. По њиховој процентуалној заступљености у парламенту, САД су, наводи се, тек на 80. месту у свету.

Пребројавање места у Конгресу могло би да се настави на други, драматичан, начин. Демократи у Сенату имају већину од 51:49 места, али је једно тренутно упражњено због тешког обољења њиховог члана Тима Џонсона, из Јужне Дакоте. Његов опоравак ће "потрајати месецима", а ако не буде у могућности да обавља дужност, републикански гувернер те савезне државе је овлашћен да му именује замену, што би, претпоставља се, био неки републикански политичар. Тако би се број сенатора изједначио на 50:50 при чему би одлучујућу реч добили републиканци – посредством Бушовог потпредседника (Дика Чејнија), који по функцији председава тим домом, и "пресуђује" у случају да је "нерешен" исхода гласања.

--------------------------------------------------------------------------

Први муслиман у Конгресу

Нови састав америчког Конгреса имаће, уз чињеницу да је Ненси Пелоси прва жена која председава Представничким домом, још два "историјска изузетка". Сенат је, истиче се, први пут добио декларисаног социјалисту – Бернарда Сандерса (65) из Вермонта, а Представнички дом првог муслимана – Кита Елисона (43) из Минесоте.

Сандерс је син јеврејских имиграната из Пољске и важи за "демократског социјалисту", коме је страно "екстремно левичарење". Елисонов успон је пропраћен појединачним критикама због његовог захтева да, при преузимању конгресменске дужности, свечану заклетву положи уз – Куран.