Не дају управне одборе

Као у мало којој ствари, представници већине наших политичких странака слажу се у вези са начином функционисања управних одбора јавних предузећа. То су, иначе, они управни одбори, или она јавна предузећа, за које се у јавности често говори као о ратном плену победника на парламентарним изборима (или на локалним, ако је реч о оних око 500 јавних предузећа у општинама и градовима).

Из разговора са представницима неколико већих партија може се закључити да нико од њих није задовољан како су се њихови политички конкуренти односили према УО ЈП, али да сами, ако то од њих буде зависило после 21. јануара, неће у форми ништа мењати. Али сви кажу да они, за разлику од других, овом питању прилазе професионалније и поштеније.

Поједини аналитичари, међу њима и Даница Поповић, професор на Економском факултету у Београду, одавно већ упозоравају да у управљачка тела великих државних фирми долазе кадрови искључиво по партијској линији, иако је реч о пословима који траже велику стручност и енергију. Како је она пре неколико месеци рекла за наш лист, јавна предузећа се налазе у рукама људи, који раде за своје партије, али не и за та предузећа, будући да су те ствари неспојиве.

Одговор Драгана Шормаза, потпредседника Извршног одбора Демократске странке Србије, на сличне критике јесте да би они који изричу осуде прво требало да кажу како раде поменута јавна предузећа.

– Наравно да влада управља јавним предузећима, будући да су она државна и наравно да влада треба да има утицај на УО, због тога што преко њих контролише рад тих ЈП. Влада је грађанима одговорна за њихов рад. Лако је банализовати ствари и рећи да нико ништа не ради и само ставља паре у џеп. Али, да ли та предузећа за време мандата владе Војислава Коштунице раде позитивно или негативно? Сва раде позитивно, значи, доносе профит држави и стабилно функционишу – каже Шормаз.

То се тако ради

Сузана Грубјешић, члан Председништва Г17 плус, објашњава да је влада постављала чланове УО, али на предлог странака, а у складу са коалиционим договором. Јер, тако је било и раније, наглашава она. "То се тако ради. И ако већ на то не можете претерано да утичете, онда странке морају да воде рачуна кога предлажу", каже Сузана Грубјешић, изричући оно што кажу представници заиста свих партија. Сви су, наиме, за то да се у управне одборе постављају стручни људи.

Грубјешић каже да су кадрови из Г17 плус били у свим УО јавних предузећа за време мандата ове владе и ова странка се трудила да ти људи буду стручни. "Али не могу да кажем да смо сто одсто успели у томе. Све странке ће вероватно рећи да су се трудиле да постављају стручне људе и у највећем броју случајева то јесте тако. Наравно, увек имате изузетке, где након извесног времена видите да нисте предложили доброг кандидата и онда морате да реагујете. Било је и код нас тих измена. Значи, ми обећавамо и ја ћу инсистирати на томе да се у управне одборе постављају стручни људи и да се места у УО не схватају као нека награда. Чланови УО деле одговорност за пословање тог предузећа заједно са менаџментом и заиста би било недопустиво да тамо буду дилетанти", каже она.

Кад је реч о ранијем периоду, Александар Влаховић, министар привреде у влади Зорана Ђинђића и Зорана Живковића и функционер Демократске странке, каже да у то време партијска припадност није била битна за чланство у УО, те да се партије у садашњој влади према управним одборима односе као према ратном плену. Драган Тодоровић, председник Извршног одбора Српске радикалне странке, пак, тврди да је у време када је он био министар саобраћаја и веза све функционисало много боље, односно да ситуација није била никад гора него од 5. октобра 2000. са доласком ДОС-а. "То је потпуно извргнуто руглу у односу на оно што би УО стварно требало да буде. УО би требало да буде контролни орган владе, али је ДОС искористио УО да би првенствено сопственим челницима и члановима странака омогућио додатна енормна примања. Ево вам и пример: после 5. октобра председник УО ЈАТ-а, који је био из Нове демократије (Либерали Србије), имао је плату већу од 2.000 марака у динарској противвредности", каже Тодоровић.

Тодоровић је, иначе, као ресорни министар био у управним одборима пет предузећа и установа под ингеренцијом Министарства саобраћаја и, како каже, све те послове обављао је без динара накнаде. Остали су, према инструкцији Министарства, могли да добијају месечну накнаду за рад у управним одборима у висини износа за топли оброк.

Обећање

Чланство у више управних одбора онемогућила је актуелна влада, доносећи убрзо по формирању Закон о спречавању сукоба интереса, по коме посланици могу бити само у једном УО предузећа са већинским учешћем државног капитала у њему, а функционери ни у једном, осим ако је то прописано неким посебним актом.

Проблем партијског кадрирања ипак остаје. Сузана Грубјешић каже да би заиста било најпожељније извући партијске кадрове из УО ЈП, али и да се у животу најчешће не добијају ти најпожељнији сценарији. Ипак, како додаје, остаје обећање да ће се Г17 плус трудити да струка заиста буде испред политике.

Драган Тодоровић сматра да овакав начин избора представника државе у чланство УО ЈП треба да остане, јер на тај начин најбоље може да се контролише рад јавних предузећа. А нормално је, како додаје, да странке које чине владу, ако је влада коалициона, на неки начин у складу са коалиционим споразумом, одређују у оквиру владе састав тих УО. При том, напомиње он, постоји законска одговорност за оног ко доноси одлуке, па и за члана УО.

Социјалистичка партија Србије је у претходном периоду подржавала мањинску владу Војислава Коштунице и имала је по једног члана у већини јавних предузећа. Ти чланови СПС-а су имали искључиво функцију корективног фактора и кочионог механизма да би пратили оно што се дешава у тим јавним предузећима и управним одборима, каже Бранко Ружић, председник ИО СПС-а.

– Наравно да овакав начин функционисања УО није најсрећније решење, али принцип СПС-а је да увек делегирамо стручне људе, пре свега оне који су радили у тим системима. У наредном периоду требало би променити модел по коме се то ради, треба пре свега инсистирати на струци и стручности оних људи које партије делегирају – каже Ружић.

Марко Караџић, члан Председништва Либерално-демократске партије, каже да треба у потпуности променити досадашњу праксу и у УО постављати људи од интегритета, људе који имају углед, знање, искуство, оне који заиста могу да допринесу побољшању рада ЈП.

– Али, не морамо се ограничавати на непартијске људе, као што ни боја или вера нису важни, тако ни партијска припадност не би требало да буде важна, битна је само стручност људи. Поред тога, избор треба да буде транспарентан, да се зна ко је кандидат, да се његова кандидатура образложи и да цео поступак буде јаван – каже Караџић.

Јавни предлог

О јавности избора говори и Александар Влаховић. "ДС ће се залагати за јавне конкурсе за избор менаџмента у јавним предузећима, што је много важније, а такође ћемо настојати да извршимо професионализацију УО ЈП. То значи да се у управним одборима не налазе партијски послушници без квалификација, него људи који су квалификовани за обављање тих послова", истиче Влаховић.

Питање је, међутим, на који начин ДС то мисли да уради. Само својом добром вољом и одлучношћу или неким системским изменама? "То је наш став и ДС ће настојати, у мери у којој то од ње буде зависило, да такав став заиста и реализује у пракси. Тешко је организовати јавне конкурсе за чланство у УО и влада апсолутно има право да у име државе постави неког у УО ко ће штитити интерес државе у фирмама у којима је она доминантни власник. Али, оно за шта се ДС залаже јесте – јавни предлог. Значи, нећемо крити ко су чланови УО које је предложила влада, односно ДС као евентуално кључна странка у влади, него ћемо врло јасно и гласно изаћи са именима људи и њиховим биографијама. На тај начин ћемо успети да обезбедимо да се у УО не делегирају људи без завршене потребне школе, без потребних квалификација, као што је то случај данас", каже Влаховић.

У овом контексту медијски је најексплоатисанији случај Мике Влаовића, земљорадника и функционера ДСС-а, који је претпрошле године именован у УО Јавног предузећа за транспорт нафте. Драган Шормаз истиче да увек може да се нађе замерка, те да сигурно на хиљаду постављених људи може да се нађе једна грешка, у било чијем случају.