Укради воз

Колико кошта народни херој на тржишту секундарних сировина? Највише стотинак евра, па макар имао споменицу и прошао свих седам офанзива. Никола Тесла у старом гвожђу достиже сличну цену. А колико тек кошта воз на линији Београд–Бар? За сада бизарни крадљивци нису показали такву амбицију, зауставили су се тек на високонапонској мрежи за напајање локомотива, али како су кренули, не би било никакво чудо да, као у неком Кустином филму, уместо у барску железничку станицу, воз из Београда стигне на перон неког отпада за секундарне сировине.

Пре неколико дана лопови су буквално угрозили националну саобраћајну безбедност, јер је венска пруга западног Балкана на неколико часова престала да пулсира. То је изгледало, отприлике, овако. Први сумрак пада на брзе пруге Србије. Из шипражја излећу спољни сарадници отпада за секундарне сировине у потрази за пленом. Диверзанти се окрећу лево-десно и само њихови кораци нарушавају тишину. Када се увере да је све чисто, крећу у акцију. Клештима секу сајлу за затезање ужета контактне мреже и односе добро парче, док остатак, тек нешто дужи од пола километра, пада на деоницу Степојевац–Столац. Три воза на прузи Београд–Бар стоје и чекају.

Возови се не померају, путници су на ивици нерава. Размишљају да ли да крену даље пешке, а да их возови покупе успут. И када су под пуним напоном, локомотиве се крећу тек нешто брже од заљубљеног пара у лаганој шетњи. За то време, парче сајле завршава на отпаду. Лопови узимају свој део и одлазе.

Пролазе сати, локомотиве су и даље мртве. Кад, на другом делу пруге, код Земун Поља, слична екипа, сличан сценарио, сличан епилог. Нападнут је београдски железнички чвор. Мета су пригушнице, део колосека вредан на тржишту секундарних сировина свега неколико десетина евра. Кажем „свега”, јер су те паре за некога право богатство, па је непоштено уперити прст у те сиротане, оперативце на терену, већ је поштеније спровести строгу контролу над тржиштем сировина и далеко моћнијим и опаснијим велетрговцима. Урбана легенда каже да у Србији постоје босови бакарне мафије и осталих метала који управљају црним тржиштем на велико. Даноноћно прате кретање цена на светским берзама, а потом организују локалне крадљивце и шаљу их на пруге, трафо-станице, шахтове, телефонске каблове, казане за печење ракије, бисте и споменике. Недавно је клинац упао у трафо-станицу и почео да сече високонапонски кабл. Добио је тешке опекотине.

Колико пута се догађало да читави градски квартови остају без телефонског сигнала када су пресецани оптички каблови, а нестајало је и струје када би нестали високонапонски каблови са далековода.

Када ће држава да се сети да треба да реагује? Обично када се неки јунак препрода на отпаду, па се огласеборачке или невладине организације, или се јави за реч неки страни амбасадор. Или, кад једног јутра, Калемегдан осване без Победника.