Нова шпанска влада, стара косовска политика

Европа је апсолутни приоритет нове шпанске владе премијера Марјана Рахоја, и на спољном и на унутрашњем плану, али то не значи да ће бити преокрета у битним спољнополитичким одредницама.

„Шпанија нема намеру да промени свој принципијелни став према Косову и неће признати независност ове једнострано отцепљене српске територије. Мадрид нема апсолутно никакав однос са властима у Приштини јер их и не признаје”, сазнаје „Политика” из кругова блиских врху Народне партије десног центра, победничке странке са апсолутном већином у парламенту.

„Из истог разлога повучене су шпанске трупе Кфора оног тренутка кад су стављене под јурисдикцију Приштине.”

Извор „Политике”, који инсистира на анонимности, каже да владајућа странка у Шпанији блиско сарађује са Берлином, и циљ им је да земља брзо постане „Немачка јужне Европе”. Односи са Берлином усмерени су на техничка питања.

„Ниједна европска земља нема намеру да јаче притисне Мадрид да промени свој негативан став према једнострано прокламованој независности Косова.”

Група експерата из Народне странке традиционално тесно сарађује са Вашингтоном, одакле стижу најјача убеђивања да се нова власт придружи САД и да коначно призна Косово.

Процењује се да нови министар спољних послова Хосе Мануел Гарсија-Маргаљо намерава да развије тешње односе са Вашингтоном, јер су они због повлачења трупа из Ирака били поремећени у време владавине социјалиста.

„То не подразумева да је Мадрид спреман да се одрекне својих принципа у спољној политици, који су саздани на поштовању међународног права”, каже у телефонском разговору функционер у Министарству спољних послова Шпаније, преносећи званичан став Мадрида

Мадрид и Париз очекују да Европски савет одобри Србији статус кандидата, уколико се спроведу у пракси досадашњи договори, али то не подразумева укидање такозваних паралелних институција на северу Косова, за шта би било потребно много више времена.

По мишљењу нашег саговорника, за конкретнија решења проблема око Косова потребно је време, од десет до 15 година, и тога је свесна већина чланица ЕУ, па и сама Немачка.

 „Сви смо се ми на крају сложили 9. децембра са Немачком, која је инсистирала да се Србији не да статус кандидата, одлука је формално донета без противљења, али постоје знаци да ће Берлин бити спреман у марту да одустане од максималистичких захтева.”

Зорана Шуваковић