Убрзавање завршнице у Авганистану

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – САД су након десетомесечних тајних преговора прошлог месеца постигле привремени споразум са талибанима, али је он стављен „на лед” због тога што се неким његовим одредбама успротивио од Запада подржаван авганистански председник Хамид Карзаи. Упркос томе, контакти са побуњеницима ће бити настављени већ у првим данима нове године.

Вест о овоме, коју је прво објавио Ројтерс (у недељу), а коју, позивајући на у оваквим приликама традиционално анонимне изворе, јуче разрађује „Вашингтон пост”, сматра се доказом о „убрзавању завршнице” рата који је већ најдужи који је Америка икад водила.

У сенци повлачења и последњег америчког војника из Ирака и формалног окончавања тамошњег рата, овде готово није ни регистровано да се кући вратило и 10.000 бораца са авганистанског фронта. Тамо је сада 91.000 Американаца под оружјем, а према постојећем плану сви би они требало да се повуку до краја 2014.

Дилема је, међутим, да ли ће бити довољно политичке воље да се тамо проведу још три године. Док републикански претенденти за председничку номинацију тврде да Барак Обама убрзаним повлачењем настоји да стекне поене за свој реизбор у новембру 2012, све је очигледније да расту унутрашњи и економски и политички притисци да се оконча и овај рат у једној муслиманској земљи, чији су циљеви, нарочито после ликвидације Осаме бин Ладена, све нејаснији.

У поменутом „пробном” споразуму са талибанима, главне одредбе су ослобађање осумњичених авганистанских терориста из затвора у заливу Гвантанамо на Куби – где су, заједно са још око 200 других, заточени без формалних оптужница и без права која ратним заробљеницима гарантују Женевске конвенције – као и јавно одрицање талибана од тероризма.

Тај споразум се оцењује као досад највећи помак у процесу авганистанског националног помирења. Он је и резултат промене става у Вашингтону шта је прихватљиво и оствариво у Авганистану, то јест тражења неке средине између жељеног и могућег. У сваком случају, очекивања у поређењу са онима од пре неколико година – изградња стабилног и демократског Авганистана – драстично су умањена.

Најновија обавештајна процена о Авганистану, која је строго поверљива, према ономе што наводи „Вашингтон пост”, изузетно је у том погледу песимистична, упркос закључцима да су и талибански побуњеници мање-више у истој позицији као и САД: да немају изгледа да победе, али ни да буду поражени. Због тога је једина излазна стратегија политички компромис, пре свега између самих Авганистанаца.

Важан фактор је и погоршавање америчких односа са Пакистаном. После пограничног инцидента у којем су америчке снаге ватром из хеликоптера убиле 24 пакистанска војника, Пакистан је затворио путеве снабдевања америчких трупа у Авганистану преко своје територије, остављајући једино руте које иду кроз Русију и централноазијске државе, бивше чланице Совјетског Савеза – Казахстан, Киргизију и Таџикистан.

Најновији извештај америчке истраге о том инциденту признао је да су грешке начињене и у америчкој команди, сваљујући међутим део кривице и на пакистанску страну. У Исламабаду, међутим, инсистирају на томе да су за инцидент одговорни искључиво Американци.

Да се у Вашингтону генерално мења став према авганистанским побуњеницима, потврдила је и изјава потпредседника Џозефа Бајдена, који је у интервјуу „Њусвику” рекао да „талибани као такви нису наши непријатељи”.

М. Мишић