Ubrzavanje završnice u Avganistanu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – SAD su nakon desetomesečnih tajnih pregovora prošlog meseca postigle privremeni sporazum sa talibanima, ali je on stavljen „na led” zbog toga što se nekim njegovim odredbama usprotivio od Zapada podržavan avganistanski predsednik Hamid Karzai. Uprkos tome, kontakti sa pobunjenicima će biti nastavljeni već u prvim danima nove godine.

Vest o ovome, koju je prvo objavio Rojters (u nedelju), a koju, pozivajući na u ovakvim prilikama tradicionalno anonimne izvore, juče razrađuje „Vašington post”, smatra se dokazom o „ubrzavanju završnice” rata koji je već najduži koji je Amerika ikad vodila.

U senci povlačenja i poslednjeg američkog vojnika iz Iraka i formalnog okončavanja tamošnjeg rata, ovde gotovo nije ni registrovano da se kući vratilo i 10.000 boraca sa avganistanskog fronta. Tamo je sada 91.000 Amerikanaca pod oružjem, a prema postojećem planu svi bi oni trebalo da se povuku do kraja 2014.

Dilema je, međutim, da li će biti dovoljno političke volje da se tamo provedu još tri godine. Dok republikanski pretendenti za predsedničku nominaciju tvrde da Barak Obama ubrzanim povlačenjem nastoji da stekne poene za svoj reizbor u novembru 2012, sve je očiglednije da rastu unutrašnji i ekonomski i politički pritisci da se okonča i ovaj rat u jednoj muslimanskoj zemlji, čiji su ciljevi, naročito posle likvidacije Osame bin Ladena, sve nejasniji.

U pomenutom „probnom” sporazumu sa talibanima, glavne odredbe su oslobađanje osumnjičenih avganistanskih terorista iz zatvora u zalivu Gvantanamo na Kubi – gde su, zajedno sa još oko 200 drugih, zatočeni bez formalnih optužnica i bez prava koja ratnim zarobljenicima garantuju Ženevske konvencije – kao i javno odricanje talibana od terorizma.

Taj sporazum se ocenjuje kao dosad najveći pomak u procesu avganistanskog nacionalnog pomirenja. On je i rezultat promene stava u Vašingtonu šta je prihvatljivo i ostvarivo u Avganistanu, to jest traženja neke sredine između željenog i mogućeg. U svakom slučaju, očekivanja u poređenju sa onima od pre nekoliko godina – izgradnja stabilnog i demokratskog Avganistana – drastično su umanjena.

Najnovija obaveštajna procena o Avganistanu, koja je strogo poverljiva, prema onome što navodi „Vašington post”, izuzetno je u tom pogledu pesimistična, uprkos zaključcima da su i talibanski pobunjenici manje-više u istoj poziciji kao i SAD: da nemaju izgleda da pobede, ali ni da budu poraženi. Zbog toga je jedina izlazna strategija politički kompromis, pre svega između samih Avganistanaca.

Važan faktor je i pogoršavanje američkih odnosa sa Pakistanom. Posle pograničnog incidenta u kojem su američke snage vatrom iz helikoptera ubile 24 pakistanska vojnika, Pakistan je zatvorio puteve snabdevanja američkih trupa u Avganistanu preko svoje teritorije, ostavljajući jedino rute koje idu kroz Rusiju i centralnoazijske države, bivše članice Sovjetskog Saveza – Kazahstan, Kirgiziju i Tadžikistan.

Najnoviji izveštaj američke istrage o tom incidentu priznao je da su greške načinjene i u američkoj komandi, svaljujući međutim deo krivice i na pakistansku stranu. U Islamabadu, međutim, insistiraju na tome da su za incident odgovorni isključivo Amerikanci.

Da se u Vašingtonu generalno menja stav prema avganistanskim pobunjenicima, potvrdila je i izjava potpredsednika Džozefa Bajdena, koji je u intervjuu „Njusviku” rekao da „talibani kao takvi nisu naši neprijatelji”.

M. Mišić