Крупни "играчи"

На крају ове године број банака у Србији свешће се на тридесетак, са 38 колико их је било на почетку 2006. Ако се изузму две српске банке на Космету, мањем броју банака је "кумовало" спајање Поштанске штедионице и Српске банке, као и припајање већ купљених домаћих банака са страним власницима. Интеграција у банкарском систему Србије доноси све "крупније" банке, али и смањује број оних у којима је домаћи капитал. У мање од пола банака на српском тржишту, тачније у њих 11, остао је претежно домаћи већински капитал: у Поштанској штедионици, Комерцијалној, ЈУБМЕС, Чачанској, Креди и Привредној банци Панчево је већински државни капитал, а држава има мањи постотак власништва у Привредној банци Београд и Агробанци. Са домаћим, али приватним капиталом су Металс, Универзал и А банка.

Држава је одлучна да у већинском домаћем власништву остану Поштанска штедионица и Комерцијална банка. Влада Србије је у новембру одлучила да се из буџета издвоји новац за докапитализацију Поштанске штедионице, чиме ће држава постати њен већински власник.

Штедионица, специјализована банка за грађане са дугом традицијом, већ је докапитализована са 16 милиона евра, а спајање са Српском банком ће уследити у првом кварталу 2007. године. Спајање са по капиталу јаком Српском банком још ће више повећати финансијску моћ Поштанске штедионице. На тај начин, и уз великом мрежу широм земље, моћи ће да конкурише европским банкарским именима.

Након спајања биће то једна од највећих банака и једна од две будуће "чисто српске" банке. Поштанска штедионица је једна од наших најстаријих банкарских институција, основана 1921. године као Поштанска штедионица Краљевине СХС. Профилисана као штедионица, пословала је све до 2002. када је регистрована као банка. Одувек је имала веома распрострањену мрежу експозитура и филијала.

Припајањем Поштанској штедионици Српске банке (некадашњи Војни сервис и Ју гарант банка) биће створена јака национална банка са више од два милиона власника текућих рачуна, две хиљаде запослених и највећом пословном мрежом на територији Србије. Ове године Поштанска штедионица је обележила 85 година постојања.

Одлука владе да ова банка остане у државном власништву је тим пре значајнија јер своје принадлежности у њој остварује више од милион пензионера, а преко шалтера Поштанске штедионице исплаћују се и сва социјална давања. Грађани могу да плаћају рачуне или подижу новац у више од 1.500 пошта и у готово четири хиљаде исплатних места широм Србије.

Српска банка, за разлику од Поштанске штедионице, нема разгранату пословну мрежу. То је вероватно и био разлог да та банка успостави пословну сарадњу са ЈП ПТТ. Власници текућих рачуна Српске банке могу користити своја новчана средства, укључујући и дозвољени минус, и на око 740 шалтера ЈП ПТТ "Србија" широм Србије. У Српској банци, која се раније звала Ју гарант банка, број запослених је око 386. Највећи акционар банке је Република Србија са 96,51 одсто акцијског капитала. Наставак укрупњавања банкарског сектора, према речима Владислава Цветковића, водећег саветника за приватизацију банака у Агенцији за осигурање депозита, 2007. биће година даљег консолидовања банкарског сектора. После веома успешно спроведене приватизације најзначајнијих банака у државном власништву у току две претходне године, у 2007. може се очекивати да ће још један број мањих и средњих банака у власништву домаћег приватног и државног капитала бити преузет од банака или инвестиционих институција.

– Истовремено, биће све нападнија конкурентска борба с циљем да се повећа или очува тржишна позиција међу свим до сада позиционираним банкама на тржишту. У том процесу кључни чинилац успешности банака, поред ценовне конкуренције, у највећој мери биће квалитет пословања, односно брзина, ефикасност и иновативност у пружању уобичајених, али и нових услуга клијентима. А много мање чињеница да ли је банка домаћа или страна – истиче Цветковић.