Krupni "igrači"

Na kraju ove godine broj banaka u Srbiji svešće se na tridesetak, sa 38 koliko ih je bilo na početku 2006. Ako se izuzmu dve srpske banke na Kosmetu, manjem broju banaka je "kumovalo" spajanje Poštanske štedionice i Srpske banke, kao i pripajanje već kupljenih domaćih banaka sa stranim vlasnicima. Integracija u bankarskom sistemu Srbije donosi sve "krupnije" banke, ali i smanjuje broj onih u kojima je domaći kapital. U manje od pola banaka na srpskom tržištu, tačnije u njih 11, ostao je pretežno domaći većinski kapital: u Poštanskoj štedionici, Komercijalnoj, JUBMES, Čačanskoj, Kredi i Privrednoj banci Pančevo je većinski državni kapital, a država ima manji postotak vlasništva u Privrednoj banci Beograd i Agrobanci. Sa domaćim, ali privatnim kapitalom su Metals, Univerzal i A banka.

Država je odlučna da u većinskom domaćem vlasništvu ostanu Poštanska štedionica i Komercijalna banka. Vlada Srbije je u novembru odlučila da se iz budžeta izdvoji novac za dokapitalizaciju Poštanske štedionice, čime će država postati njen većinski vlasnik.

Štedionica, specijalizovana banka za građane sa dugom tradicijom, već je dokapitalizovana sa 16 miliona evra, a spajanje sa Srpskom bankom će uslediti u prvom kvartalu 2007. godine. Spajanje sa po kapitalu jakom Srpskom bankom još će više povećati finansijsku moć Poštanske štedionice. Na taj način, i uz velikom mrežu širom zemlje, moći će da konkuriše evropskim bankarskim imenima.

Nakon spajanja biće to jedna od najvećih banaka i jedna od dve buduće "čisto srpske" banke. Poštanska štedionica je jedna od naših najstarijih bankarskih institucija, osnovana 1921. godine kao Poštanska štedionica Kraljevine SHS. Profilisana kao štedionica, poslovala je sve do 2002. kada je registrovana kao banka. Oduvek je imala veoma rasprostranjenu mrežu ekspozitura i filijala.

Pripajanjem Poštanskoj štedionici Srpske banke (nekadašnji Vojni servis i Ju garant banka) biće stvorena jaka nacionalna banka sa više od dva miliona vlasnika tekućih računa, dve hiljade zaposlenih i najvećom poslovnom mrežom na teritoriji Srbije. Ove godine Poštanska štedionica je obeležila 85 godina postojanja.

Odluka vlade da ova banka ostane u državnom vlasništvu je tim pre značajnija jer svoje prinadležnosti u njoj ostvaruje više od milion penzionera, a preko šaltera Poštanske štedionice isplaćuju se i sva socijalna davanja. Građani mogu da plaćaju račune ili podižu novac u više od 1.500 pošta i u gotovo četiri hiljade isplatnih mesta širom Srbije.

Srpska banka, za razliku od Poštanske štedionice, nema razgranatu poslovnu mrežu. To je verovatno i bio razlog da ta banka uspostavi poslovnu saradnju sa JP PTT. Vlasnici tekućih računa Srpske banke mogu koristiti svoja novčana sredstva, uključujući i dozvoljeni minus, i na oko 740 šaltera JP PTT "Srbija" širom Srbije. U Srpskoj banci, koja se ranije zvala Ju garant banka, broj zaposlenih je oko 386. Najveći akcionar banke je Republika Srbija sa 96,51 odsto akcijskog kapitala. Nastavak ukrupnjavanja bankarskog sektora, prema rečima Vladislava Cvetkovića, vodećeg savetnika za privatizaciju banaka u Agenciji za osiguranje depozita, 2007. biće godina daljeg konsolidovanja bankarskog sektora. Posle veoma uspešno sprovedene privatizacije najznačajnijih banaka u državnom vlasništvu u toku dve prethodne godine, u 2007. može se očekivati da će još jedan broj manjih i srednjih banaka u vlasništvu domaćeg privatnog i državnog kapitala biti preuzet od banaka ili investicionih institucija.

– Istovremeno, biće sve napadnija konkurentska borba s ciljem da se poveća ili očuva tržišna pozicija među svim do sada pozicioniranim bankama na tržištu. U tom procesu ključni činilac uspešnosti banaka, pored cenovne konkurencije, u najvećoj meri biće kvalitet poslovanja, odnosno brzina, efikasnost i inovativnost u pružanju uobičajenih, ali i novih usluga klijentima. A mnogo manje činjenica da li je banka domaća ili strana – ističe Cvetković.