Нисам меланхолична

Америчка певачица, пијанисткиња, композиторка Нора Џонс коју најчешће пореде са Били Холидеј и Нином Симон и хвале њен истанчани стил свирања, широј јавности постала је позната 2002. године. Џонсовој је пошло за руком нешто што је многим музичарима само сан – продала је невероватних 20 милиона албума и добила чак осам Греми награда.
Гетали Нора Џонс Шанкар рођена је 1979. године у Њујорку. Њен отац је прослављени индијски музичар на ситару Рави Шанкар. Родитељи су јој се развели када је била мала и детињство је провела са мајком Су Џонс са којом је живела у Даласу. Одувек је волела "стару" музику, а фаворити су јој били Бил Еванс и Били Холидеј. Певала је у црквеном хору, узимала часове клавира, а једно време је чак учила да свира и алт саксофон. Студирала је на Универзитету северни Тексас и дипломирала је на одсеку за џез. Једном је изјавила:

– Док сам била на колеџу имала сам викендом свирке у једном ресторану. То је била најбоља вежба, јер сам ту научила како да ускладим певање са свирањем клавира.

А онда је 1999. године решила да се врати у Њујорк и започне музичку каријеру. Тамо је свирала са бројним извођачима. Деби албум "Come away with me" објављен је 2002. године и одмах је добио хвалоспеве критике због мешавине меког и акустичног попа, са соулом и кантријем. Џонсова је овенчана са шест Греми награда 2003. и то оних најважнијих – за албум и песму године и најбољег новог уметника. Међутим, успех Нори Џонс није "ударио у главу". Зато често говори:

– Данас радим исте ствари које сам одувек радила. Само имам већи стан – то је највећа промена у мом животу. Најлепша ствар у овом послу јесте то што могу да упознам људе којима сам се дивила.

Други албум "Feels like Home" изашао је 2004. године. У првој недељи по објављивању CD је продат у тиражу од милион примерака. Магазин "Тајм" је Нору Џонс прогласио једном од најутицајнијих личности 2004. Америчка уметница је годину дана касније на додели Греми награда добила још две награде и то за нумеру "Here we go again" коју је снимила заједно са Рејом Чарлсом.

Крајем 2003. године у медијима се спекулисало да индијски режисер Дев Ананд планира да режира филм "Song of Life", инспирисан проблематичним односом Џонсове са оцем Равијем Шанкаром. Ове гласине су разбеснеле и Шанкара и Нору која је тада изјавила:

– Он не зна ништа о нашој причи и сигурна сам да је неће представити на истинит начин. То је тужно зато што се ради о личним стварима и то се тиче само нас и никога другог.

Нора Џонс је 2003. године оформила и бенд под називом "Литл Вилис". Овај састав је настао када је група од петоро пријатеља, заљубљеника у кантри звук, заказала свирку у њујоршком клубу "The Living Room". Прошле године они су објавили и први албум "The Little Willies" на коме су се нашле обраде песама Вилија Нелсона, Фреда Роуза, Криса Кристоферсона, Таунса ван Занта.

Себе најчешће описује следећим речима:

– Нисам меланхолична, већ срећна особа, помало луцкаста. Волим смешне ствари и имам много енергије.

Публика широм света биће ускоро у прилици да види њен филмски деби. Џонсова тумачи једну од улога у остварењу "My Blueberry Nights" које потписује Вонг Карвај. И нови албум Норе Џонс под називом "Not too late" биће објављен 30. јануара за кућу "Blue Note Records".