Ко процењује ликовне уметнике

Тешко да ће прича о националним пензијама бити брзо завршена. Иако су сценске уметности увек некако у првом плану интересовања јавности, према подацима којима располажемо, најбројнији кандидати су ових година били – ликовни уметници! Иако се у Министарству културе и даље држе тајности, чак и кад је број пријављених кандидата, ове године је пријављено око 160 ликовних уметника. Негде око половине укупно пријављених, од 366 имена. Неки, као историчар уметности и дугогодишњи кустос Народног музеја, Никола Кусовац, који није прошао према незваничним информацијама, каже да он није „стао у ред” нити је сам подносио документа, то је учинило удружење. Сматрао је, вели, да због многих околности нема шансе у оваквој констелацији, али ако би се десило да добије ово признање желео је да се тих 50.000 динара уплаћује деци на Косову.

Није, кажу, прошао ни Милан Блануша, не знамо шта је с кандидатуром најмлађег добитника „Политикине” награде, једним од најзначајнијих наших сликара Божидаром Дамјановским. Др Петар Волк, једини овлашћени за изјаве и председник комисије је, овог пута, одбио да нам пружи додатне информације.

Но,вратимо се комисији. Да ли је о ликовној уметности могао да одлучује неко компетентнији од професора Зорана Булајића, члана комисије, којије, нашли смо на Интернету, „професор Факултета примењених уметности, ужа уметничка област – намештај, предмет – намештај”.

Да ли да верујемо да су образложења која су прошла комисију била јака? Осим најјачег имена, карикатуристе светског гласа и угледа Душана Петричића, мало ко из бранше сматра да имена која су процурела у јавност имају кредибилитет за лигу националних великана! Донекле, сматрају да га може имати сликарка Марија Драгојловић, нешто мање вајарка Лидија Мишић, док за Силвију Ћатовић баш нико од анкетираних уметника и стручњака, није чуо!

Подсетимо да је пре две године у комисији био један велики уметник, Миодраг Табачки, професор и светски признати сценограф и костимограф, као и Лидија Мереник, ликовни критичар, док је прошле године заступала ликовну браншу Наталија Церовић, историчар уметности и кустос „Цвијете Зузорић”. Ако подсетимо да је прве године међу 258 добитника признања, било 48 ликовних уметника, група величанствених са Величковићем, Љубом Поповићем, Батом Михајловићем, Омчикусом и Косом Бокшан, Момом Антоновићем, Ољом Ивањицки, Олгом Јанчић и Олгом Јеврић, Љубодрагом Јанковићем Јалетом, Богданом Кршићем, Драганом Лубардом, Кољом Милуновићем, Драганом Милеуснићем... Те године је Коштуничина влада, уз већ поменуте певаче, придодала листи и цењену „државну” вајарку Дринку Радовановић, што је оставило горак укус, по све часне добитнике. Већ следеће године, и даље је велика потражња за националним признањем, али га добија само осам ликовњака, међу 50 добитника. Међу њима, имена као што је Милија Нешић и Добрила Смиљанић, дизајнерка текстила. У 2009. број добитника је мањи, али ту су имена попут Радислава Тркуље, Халила Тиквеше, Биљанe Вилимон, Болета Милорадовића, Милене Јефтић Ничеве Костић ...

После свега, очекује се да комисија буде скуп угледних и компетентних стручњака за све области које процењује. Овако, као да Министарство културе прави некакву пороту од јавних личности у коју неки и не желе да уђу, како и сами не би били – компромитовани.