Носталгија за тржишним инспекторима

Новине које је донео Закон о заштити потрошача, који је почео да се примењује од првог јануара 2011. године, означиле су почетак изградње модерног система заштите потрошача какав постоји у развијеним земљама Европске уније, оцена је Министарства пољопривреде и трговине после годину дана примене овог прописа.

– Све одредбе закона дефинисане су на основу 15 европских потрошачких директива и његово доношење значи извршавање обавеза преузетих потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању.

Нацрт закона урађен је уз подршку првог трогодишњег пројекта у области заштите потрошача у Србији који је финансирала Европска унија – наводе у Сектору за заштиту потрошача Министарства пољопривреде и трговине.

Промењена улога инспекције

Оно што, ипак, у великој мери после годину дана мучи потрошаче и на шта никако да се навикну јесте то што је промењена улога тржишне инспекције.

– Новим законом о заштити потрошача промењене су надлежности тржишне инспекције и укинута улога тржишног инспектора као арбитра у решавању појединачних потрошачких проблема. Законом који је на снази, инспекцијски органи су овлашћени да обављају послове надзора и излазак на терен. А однос између трговца и потрошача из уговора о продаји робе или пружању услуга је уговорни однос грађанског права, те нема места поступању тржишне инспекције као органа државне управе. Ово је процедура уобичајена за Европу и земље у региону која подразумева немешање државе и тиме не нарушава односе између учесника на тржишту – објашњавају у министарству.

То значи да инспекцијски органи и даље примају пријаве незадовољних потрошача и решавају оне које су у њиховој надлежности, а оне које нису прослеђују регионалним саветовалиштима. Тако је у посредовању и решавању појединачних потрошачких проблема сада пресудна улога удружења за заштиту потрошача.

– Та удружења и тржишна инспекција, свако у складу са овлашћењима датим законом, поступају на основу приговора. На пример, у случају рекламације обуће, удружење потрошача наступа као посредник у решавању проблема и зове трговца, а инспектор проверава да ли је обућа била прописно декларисана – објаснили су, али и додали да ако се кроз детаљну ревизију потрошачког законодавства уочи да је потребно изменити постојеће одредбе министарство је спремно за такав подухват.

Информисање купаца и медијација

Наши саговорници оцењују и да је остварен први предуслов у побољшању заштите права потрошача, односно постигнута је боља информисаност купаца о правима која су законом гарантована, а самим тим и способност да оствари разуман избор између понуђене робе и услуга на тржишту.

– Потрошачи се, уколико имају проблем, упућују на регионална саветовалишта која воде удружења за заштиту потрошача. Уколико потрошач, најпре у директном контакту са трговцем, па касније обраћајући се удружењима не реши проблем, односно не оствари своја права, предстоји му судска заштита. Пре започињања евентуалног судског поступка потрошач има могућност да покуша и вансудско решавање спорова, а један од начина вансудског решавања је и медијација – оцењују у министарству.

На основу одлуке директора Центра за медијацију, за потрошачке спорове чија је вредност до 40.000 динара, медијације се обављају бесплатно. За спорове који прелазе ову вредност плаћа се накнада за рад у поступку медијације према тарифнику Центра за медијацију.

Контакт телефони центра су: 011/3287-294, 011/3287-296, 011/3287-297.

Оснива се Национални савет

Србија би ускоро требало да добије национални савет за заштиту потрошача. То ће бити радно тело владе чији ће основни циљ бити унапређење заштите.

– Национални савет треба да чине како представници министарстава и других државних органа, тако и представници удружења за заштиту потрошача и стручњаци који се баве облашћу заштите потрошача, али и представници професионалних комора и других учесника на тржишту. У делокруг рада националног савета спада учествовање у изради стратегије заштите потрошача, предлагање мера и активности које су усмерене на унапређење заштите права потрошача – кажу у министарству.

Ко је угрожени потрошач

За почетак наредне године планирана је и израда стратегије заштите потрошача. Она би требало јасно да постави циљеве политике заштите потрошача, да дефинише принципе и правила на основу којих ће се спроводити будуће активности, успостави приоритете и постави временске оквире за извршење.

– Национални програм заштите угроженог потрошача, чијем доношењу претходи дефинисање критеријума за јасно одређивање угроженог потрошача, очекује се крајем следеће године. Овај програм допринеће ефикаснијој заштити потрошача којима је овај вид заштите неопходан с обзиром на њихов економски или друштвени положај – наводе у министарству.

У томе би требало да сарађују Министарство пољопривреде и трговине и Министарство рада и социјалне политике.

Трновит пут до замене робе

У Националној организацији потрошача Србије (НОПС)оцењују да треба радити на побољшању примене овог прописа.

– Веома је отежано право остваривања рекламације и замене производа. Јер иако закон предвиђа да потрошач има право да бира између поправке, замене или раскида уговора у првих шест месеци после куповине, то не поштују сви трговци – истиче Горан Паповић, председник НОПС-а.

Он каже и да би сва права и обавезе требало да буду дефинисани на једном месту.

– На пример, по овом закону, нико не може да искључи потрошача ако оспори само један рачун, а онда настави редовно плаћање, нити могу да га искључе ако га нису претходно обавестили. Али иза тога је стављен зарез и додато „ако то није уређено другим законом”. И онда на основу другог прописа, неко може да вам искључи струју. То треба мењати – закључује Паповић.

Шта је до сада урађено

На основу Закона о заштити потрошача донето је неколико подзаконских аката, истичу у министарству:

– Правилник о евиденцији удружења и савеза удружења за заштиту потрошача (Службени гласник РС, број 32/2011)

– Правилник о садржини обрасца за једнострани раскид уговора на даљину и уговора који се закључују изван пословних просторија (Службени гласник РС, број 50/2011)

– Уредба о садржини обрасца за једнострани раскид уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, о трајним олакшицама за одмор, о помоћи приликом препродаје и омогућавању размене (Службени гласник РС, број 55/2011)

– Уредба о садржини стандардног информативног обрасца за уговоре о временски подељеном коришћењу непокретности, о трајним олакшицама за одмор, о помоћи приликом препродаје и омогућавању размене (Службени гласник РС, број 55/2011).