Мачка у "чарапицама"

Будистичким монасима који су у давна времена живели у храму Китах у Бурми друштво су, како легенда каже, правиле беле мачке жутих очију. Како се веровало да у њима живе душе преминулих монаха, ове мачке су биле изузетно поштоване. Храм Китах тада је красила златна статуа богиње реинкарнације Тсум-Кyан-Ксе. Стари монах Мун-Ха је свако вече молитву посвећивао богињи, а у стопу га је пратио верни мачак Синх.

Када су разбојници једног дана напали храм смртно су ранили овог монаха. Синх је седам дана упорно лежао на њему, погледа прикованог за статуу богиње Тсум-Кyан-Ксе и њене очи од сафира. Седмог дана мачкова бела длака попримила је златне тонове, његове очи постале су плаве као сафир, а њушка, ноге и реп су потамнели, нагињући ка боји земље. Само су врхови шапа овог верног мачка и даље били бели означавајући симбол чисте душе старог монаха Мун-Ха.

Наредног дана су све мачке у храму освануле у новом "руху". Мачак Синх је престао да узима храну и после седам дана је угинуо. Однео је, каже легенда, душу старог монаха право у рај.

У наставку приче о овом занимљивом и умиљатом четвороножном пријатељу људи помиње се да је својевремено бурмански краљ из захвалности поклонио један пар расе света бирма у Француску и да је тако постављен темељ одгајању ове расе. Изузев тог пара, наводи се, никада ниједна бирма није напустила завичај. Штавише, никада више туристи у Бурми нису могли да се сусретну са оваквом мачком.

Легенда се, међутим, разликује од реалности. У намери да се, како тврде стручњаци, "дође" до мачке која ће бити комбинација живахне сијамске и достојанствене персијске мачке, света бирманска је настала експерименталним укрштањем ове две расе.

Ко се одлучи за овакву мачку добиће, несумњиво, приврженог и раздраганог пријатеља који воли да се игра и напросто обожава да спава на кревету. Бирманка никако не прихвата да буде сама, прија јој друштво људи и других мачака и одликује је велика радозналост.

Света бирманска мачка има полудугу длаку. Њена глава, шапе и реп су тамне боје - по правилу, браон, црне или голубије плаве, а према средини трупа је све светлија. А оно што је разликује од свих осталих мачака јесу беле "чарапице" на предњим и задњим шапама и свако одступање од ових одлика рачуна се као - грешка.