Избори у Грчкој тек у априлу

Од нашег дописника

Атина – „Да ли да се радује или да плаче”, тако грчки медији шаљиво коментаришу одлуку коалиционих партнера да се „владавина” премијеру Луки Пападимосу продужи за два месеца, а ванредни избори са фебруара помере на средину априла.

По општој оцени, то је разуман рок у коме би могли да се спроведу планиране мере штедње и реформе које су предуслов за добијање европског пакета помоћи од 130 милијарди евра и заврше сви преговори са европским кредиторима око отписивања половине грчког дуга. То подразумева ново смањивање плата и пензија и налажење начина да се попуни „црна рупа” у буџету од десет милијарди, како се не би десило да већ наредне године дефицит поново прерасте обећане и са „тројком” (ЕУ, ММФ, и ЕЦБ) договорене параметре. Објективна опасност постоји и коалициона влада Пападимоса покушава да на све начине уштеди и држи обећање дато народу да се неће уводити нови порези.

Министар финансија Евангелос Венизелос је саопштио да ће избори бити одржани највероватније одмах после ускршњих празника, средином априла, и да до тада влада мора да спроведе неопходне реформе. За то је, како је рекао, потребно да парламент ради пуном снагом и да ратификује неопходне споразуме, одлуке које могу проистећи из преговора са кредиторима.

„Сада није тренутак за нове изборе, већ за преговоре. После избора више неће бити договарања јер ће до тада пратећи споразуми за добијање пакета економске помоћи већ бити завршени, задаци испуњени”, изјавио је Венизелос и нагласио да је држава у трагичном положају, Европа и сама у рецесији и да треба очекивати да ће се све то озбиљно одразити и на грчку економију, посебно на извоз.

Одлука да се продужи мандат премијеру Пападимосу није неочекивана јер већини, иако су готово сви кокетирали са датумом избора, одговара да он буде померен. Да се Пападимосу, технократи и ванпартијцу, остави да у овој фази Грчку извлачи из дужничке кризе, а да се партије прегрупишу и што боље позиционирају на ванредним изборима.

Чињеница је да је битно опала популарност Пасока и Нове демократије, две највеће партије на политичкој сцени Грчке, и да у овом тренутку нико не може да добије већину са којом би могао да формира самосталну владу. Управо зато партијски лидери овим одлагањем добијају на времену, а можда и стекну нове или врате старе гласаче. Свако процењује своје шансе, па док Пасок беспоговорно прихвата половину априла, Нова демократија данас, опет, инсистира на марту и поново је у – контри.

Најсложенија је ситуација у Пасоку, где је најужи партијски врх јасно ставио до знања да се мора донети одлука ко ће их предводити на априлским изборима. Има чланова социјалиста који будућност не виде са Јоргосом Папандреуом на челу, док други инсистирају да он остане. Расправа је трајала до касно у ноћ и завршила се без прецизног одговора: Јоргос Папандреу одбио је да се изјасни хоће ли остати или ће се повући са лидерског места до априлских избора.

Ј.Павловић-Стаменић