Izbori u Grčkoj tek u aprilu

Od našeg dopisnika

Atina – „Da li da se raduje ili da plače”, tako grčki mediji šaljivo komentarišu odluku koalicionih partnera da se „vladavina” premijeru Luki Papadimosu produži za dva meseca, a vanredni izbori sa februara pomere na sredinu aprila.

Po opštoj oceni, to je razuman rok u kome bi mogli da se sprovedu planirane mere štednje i reforme koje su preduslov za dobijanje evropskog paketa pomoći od 130 milijardi evra i završe svi pregovori sa evropskim kreditorima oko otpisivanja polovine grčkog duga. To podrazumeva novo smanjivanje plata i penzija i nalaženje načina da se popuni „crna rupa” u budžetu od deset milijardi, kako se ne bi desilo da već naredne godine deficit ponovo preraste obećane i sa „trojkom” (EU, MMF, i ECB) dogovorene parametre. Objektivna opasnost postoji i koaliciona vlada Papadimosa pokušava da na sve načine uštedi i drži obećanje dato narodu da se neće uvoditi novi porezi.

Ministar finansija Evangelos Venizelos je saopštio da će izbori biti održani najverovatnije odmah posle uskršnjih praznika, sredinom aprila, i da do tada vlada mora da sprovede neophodne reforme. Za to je, kako je rekao, potrebno da parlament radi punom snagom i da ratifikuje neophodne sporazume, odluke koje mogu proisteći iz pregovora sa kreditorima.

„Sada nije trenutak za nove izbore, već za pregovore. Posle izbora više neće biti dogovaranja jer će do tada prateći sporazumi za dobijanje paketa ekonomske pomoći već biti završeni, zadaci ispunjeni”, izjavio je Venizelos i naglasio da je država u tragičnom položaju, Evropa i sama u recesiji i da treba očekivati da će se sve to ozbiljno odraziti i na grčku ekonomiju, posebno na izvoz.

Odluka da se produži mandat premijeru Papadimosu nije neočekivana jer većini, iako su gotovo svi koketirali sa datumom izbora, odgovara da on bude pomeren. Da se Papadimosu, tehnokrati i vanpartijcu, ostavi da u ovoj fazi Grčku izvlači iz dužničke krize, a da se partije pregrupišu i što bolje pozicioniraju na vanrednim izborima.

Činjenica je da je bitno opala popularnost Pasoka i Nove demokratije, dve najveće partije na političkoj sceni Grčke, i da u ovom trenutku niko ne može da dobije većinu sa kojom bi mogao da formira samostalnu vladu. Upravo zato partijski lideri ovim odlaganjem dobijaju na vremenu, a možda i steknu nove ili vrate stare glasače. Svako procenjuje svoje šanse, pa dok Pasok bespogovorno prihvata polovinu aprila, Nova demokratija danas, opet, insistira na martu i ponovo je u – kontri.

Najsloženija je situacija u Pasoku, gde je najuži partijski vrh jasno stavio do znanja da se mora doneti odluka ko će ih predvoditi na aprilskim izborima. Ima članova socijalista koji budućnost ne vide sa Jorgosom Papandreuom na čelu, dok drugi insistiraju da on ostane. Rasprava je trajala do kasno u noć i završila se bez preciznog odgovora: Jorgos Papandreu odbio je da se izjasni hoće li ostati ili će se povući sa liderskog mesta do aprilskih izbora.

J.Pavlović-Stamenić