Финансијски лешинари

Неуспели покушај продора мало познате и мало моћне румунске компаније "Купром" на српско тржиште и то у његовој тренутно веома осетљивој и болној тачки, са намером да се оствари "једна југоисточноевропска империја бакра", наишао је сасвим оправдано на бројне и различите коментаре. Настала је чак синтагма "случај Купром".

Он нас је подсетио на ону чувену америчку причу о првом милиону долара у џепу милијардера. "Не питајте ме само како је настао први милион"...

Данас та прича има транзицијску верзију. У првим годинама "преласка од социјализма на капитализам", који је назван транзиција, исто се радило и у Румунији, и у Русији и другим "соцземљама". Нашироко се користила финансијска инжењерија која је породила нови тип "финансијских лешинара". Вештији међу њима су проналазили законодавне и друге "рупе" и на брзака сакупљали баснословна богатства проглашена за лешине.

Немамо ништа против лешинара. Они су у природи, па некад и у друштву, корисни. Али...

Они из новопеченог комшијског "Купрома" помислили су да је прилика згодна, да са мало пара у џепу и уз доста уобразиље, помоћу вербалног банкарског благослова, искористе српски економски шкрипац и да се дебело овајде.

Добро је написао један колега новинар када је описивао како "жаба хоће да прогута крокодила". Мало, веома мало је фалило па да се, уз разна кумовања, малецки "Купром" дочепа великог "Бора".

У тој ситуацији било је довољно да се нашој, већ напетој, јавности и преко писања "Политике" пренесе информација да оно што "пролази" у Србији, не "иде" баш и у самој "Купромовој" Румунији. Пловећи Интернетом лично сам наишао на званичне податке из којих се видело да румунска држава мало верује у пословни бонитет "Купрома" и да му је због тога одбила да на "вересију", односно на гаранције без покрића, прода два рудника бакра и једну велику фабрику.

Наравно, одмах је уследило питање: зашто званична Румунија тако поступа, а ми бисмо евентуално другачије. Наметнуо се и одговор: зато што је румунско транзицијско искуство нешто дуже од нашег. А зна се да се румунска држава у више махова опекла у свом пословању са онима који се у процесу приватизације служе рискантним, покерским финансијским конструкцијама.

Успут, било је довољно да се мало више џарне у читаву причу око "Купрома" и Србије и она прошири и некако уклопи у шире регионално-политичке оквире, па да она (прича) добије "незгодне" димензије и да се некоме, примерице мени лично, почне да прети. На "случај Купром" се може гледати из више углова. Ја сам само покушао да бацим поглед из оног скромног, новинарског угла.