Новак Ђоковић и – одбојкашице

„Политикина” ранг-листа најбољих југословенских спортиста објављена на крају 1953. године био је први избор најбољих спортиста у нашем спорту, а 1964. новинари „Политике” почели су да проглашавају и најуспешније екипе у календарској години.

Већ сам поглед на списак најуспешнијих појединаца и екипа даје увид у развој југословенског и српског спорта у другој половини 20. века и првој деценији новог миленијума, снагу појединих спортова и њихову присутност у врху европског и светског спорта будући да су успеси на међународној сцени кројили изглед сваке ранг-листе.

И критеријуми за избор мењали су се с временом, с развојем светског спорта, увођењем нових такмичења, али увек се водило рачуна о снази сваког спорта и конкуренцији која у њему влада. Олимпијске игре, светска и европска првенства, као и европска клупска такмичења били су и остали главни показатељ успешности. Универзијаде и медитеранске игре уступиле су место светским куповима, светским лигама и гран-при такмичењима, а вредновање доприноса појединаца у екипним спортовима у почетку оцењивало се на основу „утиска” или броја постигнутих голова и кошева, а временом – како су се појављивале укључиване титуле најбољег па и најкориснијег играча, места у идеалном тиму, статистички показатељи...

Наравно, за време санкција најбољи нису проглашавани јер су само малобројни могли да се такмиче у иностранству...

----------------------------------------------

Први на свету, први у Србији

Кад је иза некога једна од најбољих сезона у историји тениса, онда нема дилеме да му је пут до назива спортисте године широм отворен. Тако и Спортска рубрика „Политике” није имала дилему да је Новак Ђоковић најбољи спортиста Србије у 2011. години. Освојио је десет турнира, од тога три гренд слема (Аустралијан опен, Вимблдон и Ју Ес опен, на Ролан Гаросу играо у полуфиналу), остварио 70 победа у 76 мечева и убедљиво засео на врх светске АТП листе. Шпанца Рафаела Надала је брутално скинуо са врха, савладавши га у свих шест сусрета, од тога пет пута у финалу. Можемо само да замислимо какав би тек Ђоковићев скор био да га пред крај сезоне нису спутале повреде.

Кад је наш избор спортисте године у питању, први пут на листи нема кошаркаша и фудбалера, што је одраз лоших резултата сениорских селекција у та два спорта.

Друго и треће место припало је представницима одбојке, спорта који је остварио историјске резултате у 2011. У питању су најбољи играчи европских првенстава: други је Иван Миљковић, а трећа Јована Бракочевић.

Ватерполисти су традиционално у врху или на врху наших листа, а овог пута су тројица међу десет најбољих: Филип Филиповић (4. место), Андрија Прлаиновић (5) и Вања Удовичић (8). Филиповић, најбољи играч на свету и избору „Фина магазина”, са репрезентацијом има сребро са светског шампионата и злато из Светске лиге, а са италијанским клубом Про Реком је други у Европи, иза нашег Партизана.

Стонотенисер Александар Каракашевић, освајач две бронзе на европском првенству, заузима шесто место, освајач две медаље на европском шампионату (злато и сребро) и победник Светског купа Анрија Златић (7) брани част годинама успешног стрељачког спорта, док је тенисер Јанко Типсаревић (9) на истом месту као и на АТП листи, на крају своје најуспешније године.

„Бронзана” са светског шампионата Милица Мандић (10) је заслужна што се теквондо први пут нашао на листи најуспешнијих спортиста.

----------------------------------------------

Прво место за историјски успех

Први пут женска одбојкашка репрезентација постала је шампион Европе. Јована Бракочевић, Сања Малагурски, Наташа Крсмановић, Тијана Малешевић, Брижитка Молнар, Ана Антонијевић, Јована Весовић, Маја Огњеновић, Јелена Николић, Милена Рашић, Сузана Ћебић, Ана Лазаревић, Нађа Нинковић и Силвија Поповић под вођством Зорана Терзића и његових сарадника успела је да најнапорнију сезону после победе у Европској лиги и трећег места на дебитантском наступу у Светском гран-прију крунише првим тријумфом на Европском шампионату.

Београд 2011. за памћење: женска одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашице су за разлику од осталих кандидата за почасно место на „Политикиној” ранг-листи једине у 2011. начиниле резултатски и пласмански помак напред. Одбојкаши су већ били европски прваци, ова ватерполо репрезентација је пре две године била и светски шампион. Поред тога одбојкашице су, више него иједна наша селекција или тим, показале вољу и жељу да учине „немогуће”. Због тога су и тријумфовале на Европском шампионату, који су започели, подсетимо не баш убедљивим играма. Али дизале су се из меча у меч, биле све борбеније и сигурније и на крају поновиле успех мушке репрезентације (Петковић, Митић, Миљковић, Старовић, Атанасијевић, Росић, Вујић, Станковић, Подрашчанин, Рашић, Н. Ковачевић, Никић, Терзић, У. Ковачевић) која је пред „домаћом” публиком у Бечу други пут постала првак Европе.

Овог пута ватерполисти (Соро, Ћук, Гоцић, Удовичић, Вапенски, Д. Пијетловић, Никић, Алексић, Рађен, Филиповић, Прлаиновић, Митровић, Г. Пијетловић, Аврамовић, Петковић), који су у последњих 10 година седам пута били најуспешнија екипа, за нијансу остали су иза одбојкашица и одбојкаша, иако су одбраном првог места у Светској лиги изборили и учешће на олимпијским играма у Лондону, што још чека одбојкаше и одбојкашице. Можда је пресудило то што у Шангају нису одбранили злато из Рима, баш у финалном мечу са Италијом коју су у финалу Светске лиге савладали пред њеном публиком.

Слично је и са прошлогодишњим лауреатом Дејвис куп репрезентацијом. Овог пута поклекла је у полуфиналу поделивши треће место, али пласирала се иза женске тениске репрезентације (Јанковић, Јовановски, Крунић) која је само изборила место у Светској групи Федерејшн купа. Узлазна путања надвладала је силазну без обзира на то што је ова друга у вишем рангу такмичења.

Снагу нашег ватерпола потврдили су деценијама чеканим седмим тријумфом у Евролиги играчи Партизана (Соро, Хаџитеодору, Рађен, Королија, Алексић, Д. Пијетловић, Прлаиновић, Радовић, Мандић, Митровић, Вујасиновић, Ћук, Живојиновић), место међу најбољима стрељаштву је сачувала женска репрезентација (Шекарић, Аруновић, Величковић) у гађању ваздушним пиштољем златом на Европском првенству, куглаши (Заварко, Барањ, Антал, Тепша, Остојић, Ћалић) су тријумфом на Светском првенству поново једини неолимпијски спорт међу 10 најуспешнијих, а веслању су тај статус сачували дубл скулови (Обрадовић, Филиповић и Марјановић, Богићевић) сребрним медаљама на Европском првенству.

----------------------------------------------

Најбољи у 2011.

ПОЈЕДИНЦИ
1. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)
2. Иван МИЉКОВИЋ (одбојка)
3. Јована БРАКОЧЕВИЋ (одбојка)
4. Филип ФИЛИПОВИЋ (ватерполо)
5. Андрија ПРЛАИНОВИЋ (ватерполо)
6. Александар КАРАКАШЕВИЋ (ст. тенис)
7. Андрија ЗЛАТИЋ (стрељаштво)
8. Вања УДОВИЧИЋ (ватерполо)
9. Јанко ТИПСАРЕВИЋ (тенис)
10. Милица МАНДИЋ (теквондо)

ЕКИПЕ
1. Одбојкашице
2. Одбојкаши
3. Ватерполисти
4. ВК Партизан
5. Стрељаштво, в. пиштољ (Ж)
6. КК Партизан
7. Куглаши
8. Дубл скул, веслање (Ж)
9. Дубл скул, веслање (М)
10. Тенисерке

----------------------------------------------

Сви најбољи у избору „Политике”

ПОЈЕДИНЦИ

1953. Перица ВЛАШИЋ (веслање)

1954. Жарко ДОЛИНАР, Вилим ХАРАНГОЗО (ст. тенис)

1955. Бернард ВУКАС (фудбал)

1956. Фрањо МИХАЛИЋ (атлетика)

1957. Божидар КОМАЦ (ваздухопловство)

1958. Станко ЛОРГЕР (атлетика)

1959. Дује СМОЉАНОВИЋ (куглање)

1960. Радивоје КОРАЋ (кошарка)

1961. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)

1962. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)

1963. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)

1964. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)

1965. Бранислав ЛОНЧАР (стрељаштво)

1966. Вера НИКОЛИЋ (атлетика)

1967. Иво ДАНЕУ (кошарка)

1968. Ђурђа БЈЕДОВ (пливање)

1969. Драган ЏАЈИЋ (фудбал)

1970. Десанка ПЕРОВИЋ (стрељаштво)

1971. Вера НИКОЛИЋ (атлетика)

1972. Мате ПАРЛОВ (бокс)

1973. Марјан БЕНЕШ (бокс)

1974. Мате ПАРЛОВ (бокс)

1975. Ненад СТЕКИЋ (атлетика)

1976. Матија ЉУБЕК (кану)

1977. Шабан СЕИДИ (рвање)

1978. Дражен ДАЛИПАГИЋ (кошарка)

1979. Миодраг ПЕРУНОВИЋ (бокс)

1980. Слободан КАЧАР (бокс)

1981. Борут ПЕТРИЧ (пливање)

1982. Бојан КРИЖАЈ (смучање)

1983. Борут ПЕТРИЧ (пливање)

1984. Шабан ТРСТЕНА (рвање)

1985. Љубиша СИМИЋ (бокс)

1986. Рок ПЕТРОВИЧ (смучање)

1987. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)

1988. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)

1989. Матеја СВЕТ (смучање)

1990. Драгутин ТОПИЋ(атлетика) и Тони КУКОЧ (кошарка)

1991. Моника СЕЛЕШ (тенис)

1992. Моника СЕЛЕШ (тенис)

1993. без проглашења

1994. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)

1995. Александар ЂОРЂЕВИЋ (кошарка)

1996. Александра ИВОШЕВ (стрељаштво)

1997. Никола ГРБИЋ (одбојка)

1998. Дејан БОДИРОГА (кошарка)

1999. Дејан БОДИРОГА (кошарка)

2000. Владимир ГРБИЋ (одбојка)

2001. Владимир ВУЈАСИНОВИЋ (ватерполо)

2002. Дејан БОДИРОГА (кошарка)

2003. Милорад ЧАВИЋ (пливање)

2004. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)

2005. Данило ИКОДИНОВИЋ (ватерполо)

2006. Оливера ЈЕВТИЋ (атлетика)

2007. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)

2008. Милорад ЧАВИЋ (пливање)

2009. Милорад ЧАВИЋ (пливање)

2010. Зорана АРУНОВИЋ (стрељаштво)

2011. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)

ЕКИПЕ

1964. Ватерполисти

1965. Стрелци

1966. Кошаркаши

1967. Кошаркаши

1968. Ватерполисти

1969. Кошаркаши

1970. Кошаркаши

1971. Кошаркаши

1972. Рукометаши

1973. Кошаркаши

1974. Рукометаши

1975. Кошаркаши

1976. Куглаши

1977. Кошаркаши

1978. Кошаркаши

1979. Алпинисти (Еверест '79)

1980. Кошаркаши

1981. Кошаркаши

1982. Љубек, Нишовић (кану)

1983. Шурбек, Калинић (ст. тенис)

1984. Љубек, Нишовић (кану)

1985. КК Цибона

1986. Рукометаши

1987. Ватерполисти

1988. Ватерполисти

1989. Кошаркаши

1990. Кошаркаши

1991. ФК Црвена звезда

1992. КК Партизан

1993. без проглашења

1994. без проглашења

1995. Кошаркаши

1996. Кошаркаши

1997. Кошаркаши

1998. Кошаркаши

1999. Одбојкаши

2000. Одбојкаши

2001. Ватерполисти

2002. Кошаркаши

2003. Ватерполисти

2004. Ватерполисти

2005. Ватерполисти

2006. Ватерполисти

2007. Одбојкашице

2008. Ватерполисти

2009. Ватерполисти

2010. Тенисери

2011. Одбојкашице