Цела зарада – за струју

ТЕМА ДАНА
ПОДГОРИЦА – Ни бројне међународне донације, кредити и финансијски аранжмани које црногорска влада потписује са међународним финансијским организацијама, банкама и партнерским владама нису помогли да животни стандард грађана Црне Горе барем донекле порасте. То доказују и последња спорења између Владе Црне Горе и Савеза самосталних синдиката око минималне цене рада, при чему владини посленици нису хтели да одступе од предлога да "минималац" порасте за свега два евра. Потписани споразум потврдио је договор, који је, у ствари, владина иницијатива, да најнижа цена рада са 50 "скочи" на 52 евра.

При томе, ни влада ни синдикат нису казали колика је реална разлика између раста плата и цена на мало. Да је ситуација више него критична потврђују и последње најаве из Електропривреде Црне Горе која је обавестила грађане да ће износи рачуна за струју већ током јануара порасти за – сто одсто. То значи да запослени платама неће моћи да ураде ништа друго осим да плате струју. А управо као један од узрока великог сиромаштва међународне организације су препознале и субвенционирање цене струје за приватну компанију Комбинат алуминијума, на коју одлази половина укупне годишње потрошње на нивоу републике, плаћајући је по два цента за киловат-сат, док је цена за грађане 4,9 центи. Поред тога што је уговор о приватизацији КАП-а проглашен пословном тајном и недоступан јавности, Канцеларија Програма за развој Уједињених нација (УНДП) саопштила је да "свако црногорско домаћинство дневно дотира КАП са једним евром". Према овом податку, процењује се да око 150.000 домаћинстава у Црној Гори годишње на име субвенционирања струје КАП-у издвоји око 57.600.000 евра, што је за близу десет милиона више од износа за који је ова компанија подата руском милијардеру Олегу Дерипаски.

О економској ситуацији у Црној Гори проговорила је чак и Генерална скупштина Уједињених нација, која је саопштила да ова држава спада међу најсиромашније земље у Европи, где се приближно 11 одсто грађана налази у категорији апсолутно сиромашних, односно међу онима који немају ни један једини цент месечних прихода.

Савез синдиката Црне Горе обелоданио је податак да је за прехрану четворочлане породице протеклих месеци требало 290 евра, за становање 135, за превоз 53,4, за одевање 59 и за образовање и културу 60 евра, што укупно износи нешто мање од 600 евра. Када се узме у обзир да је највиша плата, и то са високом стручном спремом, око 400 евра онда је једноставно израчунати колико, након плаћања струје, комуналија, телефона, остаје за храну, тако да је и реални састав потрошачке корпе озбиљно доведен у питање.

Последња информација црногорског Завода за статистику – "Монстата", чију тачност већ годинама оспорава црногорска опозиција, као и неке невладине организације, говори да су трошкови живота у октобру били већи за 0,4 одсто, односно да су издаци за исхрану били већи за 1,1 одсто, за робу 0,7, док су цене услуга порасле за 0,4 одсто. Трошкови живота за период јануар – октобар 2006. године у односу на исти период прошле године били су већи за више од три одсто. "Монстат" је такође саопштио да су цене на мало за протеклих десет месеци биле више за око 3,5 одсто у односу на годину пре.