Cela zarada – za struju

TEMA DANA
PODGORICA – Ni brojne međunarodne donacije, krediti i finansijski aranžmani koje crnogorska vlada potpisuje sa međunarodnim finansijskim organizacijama, bankama i partnerskim vladama nisu pomogli da životni standard građana Crne Gore barem donekle poraste. To dokazuju i poslednja sporenja između Vlade Crne Gore i Saveza samostalnih sindikata oko minimalne cene rada, pri čemu vladini poslenici nisu hteli da odstupe od predloga da "minimalac" poraste za svega dva evra. Potpisani sporazum potvrdio je dogovor, koji je, u stvari, vladina inicijativa, da najniža cena rada sa 50 "skoči" na 52 evra.

Pri tome, ni vlada ni sindikat nisu kazali kolika je realna razlika između rasta plata i cena na malo. Da je situacija više nego kritična potvrđuju i poslednje najave iz Elektroprivrede Crne Gore koja je obavestila građane da će iznosi računa za struju već tokom januara porasti za – sto odsto. To znači da zaposleni platama neće moći da urade ništa drugo osim da plate struju. A upravo kao jedan od uzroka velikog siromaštva međunarodne organizacije su prepoznale i subvencioniranje cene struje za privatnu kompaniju Kombinat aluminijuma, na koju odlazi polovina ukupne godišnje potrošnje na nivou republike, plaćajući je po dva centa za kilovat-sat, dok je cena za građane 4,9 centi. Pored toga što je ugovor o privatizaciji KAP-a proglašen poslovnom tajnom i nedostupan javnosti, Kancelarija Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) saopštila je da "svako crnogorsko domaćinstvo dnevno dotira KAP sa jednim evrom". Prema ovom podatku, procenjuje se da oko 150.000 domaćinstava u Crnoj Gori godišnje na ime subvencioniranja struje KAP-u izdvoji oko 57.600.000 evra, što je za blizu deset miliona više od iznosa za koji je ova kompanija podata ruskom milijarderu Olegu Deripaski.

O ekonomskoj situaciji u Crnoj Gori progovorila je čak i Generalna skupština Ujedinjenih nacija, koja je saopštila da ova država spada među najsiromašnije zemlje u Evropi, gde se približno 11 odsto građana nalazi u kategoriji apsolutno siromašnih, odnosno među onima koji nemaju ni jedan jedini cent mesečnih prihoda.

Savez sindikata Crne Gore obelodanio je podatak da je za prehranu četvoročlane porodice proteklih meseci trebalo 290 evra, za stanovanje 135, za prevoz 53,4, za odevanje 59 i za obrazovanje i kulturu 60 evra, što ukupno iznosi nešto manje od 600 evra. Kada se uzme u obzir da je najviša plata, i to sa visokom stručnom spremom, oko 400 evra onda je jednostavno izračunati koliko, nakon plaćanja struje, komunalija, telefona, ostaje za hranu, tako da je i realni sastav potrošačke korpe ozbiljno doveden u pitanje.

Poslednja informacija crnogorskog Zavoda za statistiku – "Monstata", čiju tačnost već godinama osporava crnogorska opozicija, kao i neke nevladine organizacije, govori da su troškovi života u oktobru bili veći za 0,4 odsto, odnosno da su izdaci za ishranu bili veći za 1,1 odsto, za robu 0,7, dok su cene usluga porasle za 0,4 odsto. Troškovi života za period januar – oktobar 2006. godine u odnosu na isti period prošle godine bili su veći za više od tri odsto. "Monstat" je takođe saopštio da su cene na malo za proteklih deset meseci bile više za oko 3,5 odsto u odnosu na godinu pre.