Словенија: Странци широке руке

ТЕМА ДАНА
Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, јануара – Иста професија у Словенији може да буде из основа кудикамо више плаћена у предузећу које је у перспективној привредној грани, богатијој регији или је део мултинационалке него у домаћој фирми која тавори на маргинама привреде – закључак је истраживања специјализоване ревије "Финанце". Поређења показују да разлике у зарадама могу бити огромне упркос потпуно истом образовању и стручности, у зависности од тога колико је радник био срећне руке кад је тражио посао.

Инжењер грађевине, на пример, који ради као грађевински инспектор зарађује око 835 евра месечно, док су примања његовог колеге који ради као шеф градилишта два или чак три пута виша (од 1.669 до 2.086 евра). Исто је са архитектом који црта планове у неком бироу. Његова нето зарада је 709 евра месечно, а онај који је успео да се пробије на тржишту захваљујући својој креативности, као аутор уникатних решења – зарађује и пет пута више (чак до 4,5 хиљада евра).

И медицинске сестре знају да није свеједно где траже ухлебљење. Оне које раде по старачким домовима зарађују месечно 584 евра, док код приватних лекара (код зубара на пример) зараде двоструко више (1.043 евра). Поређења нето плата приправника и оних који иза себе имају петогодишњу каријеру откривају да је на челу 31 професије пет послова који су тражени и одлично плаћени. Уз то, плате у Љубљани су осетно више него у другим деловима Словеније, па тако, рецимо, плата доброг кувара у хотелу изван престонице не прелази магичну црту од 626 евра, док за исто умеће у неком од престижних хотела у центру Љубљане може да заради два пута толико. Слично је са специјализованим кадровима – кувар у пицерији зарађује 584 евра, док келнер "касира" око 100 евра више.

Да је тачна девиза да су "стране фирме" по дефиницији широке руке, у Словенији су искусиле, на пример, секретарице. Она која ради као секретарица код шефа неког одељења у домаћој фабрици текстила, добиће 501 евро на крају месеца, док ће њена колегиница у представништву мултинационалке за исти напор зарадити 1.252 евра. Јавна је тајна да фармацеути и лекари који раде као пропагатори нових лекова зарађују код иностраних газда много више него колеге запослене у "Крки". Понегде су боље плаћене професије које су за дато предузеће важније, а понегде је лична ствар власника како ће "наградити" своје запослене, па шеф продаје у једном предузећу може да достигне бројку од 918 евра, а у другом 2.912 евра, нето.

Веома добро пролазе и тзв. дефицитарни профили, који аутоматски преговарају за вишу плату и боље услове. Многе фирме су схватиле да је добар радник златан рудник, па предузећа квалитетне људе који фирми доносе профит, углед, напредак – боље плаћају, како би им сузбили жељу за променом радне околине. Врстан компјутерски програмер, иако нема факултетско образовање, може платом да се вине толико високо колико и шеф продаје са универзитетском дипломом у неком другом сектору.

У неким професијама, бар што се повишица тиче, брже се напредује него у другим. У предности су ревизори, архитекти, инжењери грађевине, инжењери машинства, компјутерски програмери, пројектни менеџери, медицинске сестре, продавци у дућанима, возачи камиона и аутомеханичари. Има и оних чије зараде полако иду надоле – то су секретарице, келнери, кувари, магационери, ђубретари и чистачи, те они који раде као чувари.

Компанија Xewitt Associates спровела је у Словенији студију о укупним примањима запослених, којом је обухваћено 50 предузећа. Према том истраживању, запослени могу да се надају годишњој повишици од око пет одсто (уз инфлацију која је 2,5 одсто), али и ту постоје разлике. Виша плата следује за исто радно место у предузећу чија је делатност у горњем делу стандардне класификације делатности (финансијски директор у авио-индустрији биће боље плаћен него финансијски директор у кожнопрерађивачкој индустрији). Представништва страних мултинационалки имају софистициранији систем награђивања радника према раду него што је то случај са домаћим фирмама. Многа предузећа уводе нивелисање плата према успеху запослених – тзв. циљни бонус, који је везан на основну плату и постигнуте циљеве. Однос између фиксне плате и варијабилног дела је око 80 према 20 одсто. У иностранству је то нешто другачије, али Словенија опрезно приступа новотаријама које одмењују правила позната из доба социјализма.

У последње време је трансформацију доживео и начин усклађивања основне зараде са повишицом – током транзиције је у добростојећим предузећима први фактор био виши од другог, а сад је обрнуто. Многе фирме уместо повишице нуде разне бонитете, најчешће осигурање за случај несреће или тзв. план за пензију (додатно осигурање), а понегде престижни мобилни телефон. Словеначко строго законодавство спречава праксу која је опробана на Западу. Стога су ретке фирме које запослене награђују тако што им нуде могућност јефтинијег откупа деоница, док томе радо прибегавају инострана предузећа.