Slovenija: Stranci široke ruke

TEMA DANA
Od našeg stalnog dopisnika
LjUBLjANA, januara – Ista profesija u Sloveniji može da bude iz osnova kudikamo više plaćena u preduzeću koje je u perspektivnoj privrednoj grani, bogatijoj regiji ili je deo multinacionalke nego u domaćoj firmi koja tavori na marginama privrede – zaključak je istraživanja specijalizovane revije "Finance". Poređenja pokazuju da razlike u zaradama mogu biti ogromne uprkos potpuno istom obrazovanju i stručnosti, u zavisnosti od toga koliko je radnik bio srećne ruke kad je tražio posao.

Inženjer građevine, na primer, koji radi kao građevinski inspektor zarađuje oko 835 evra mesečno, dok su primanja njegovog kolege koji radi kao šef gradilišta dva ili čak tri puta viša (od 1.669 do 2.086 evra). Isto je sa arhitektom koji crta planove u nekom birou. Njegova neto zarada je 709 evra mesečno, a onaj koji je uspeo da se probije na tržištu zahvaljujući svojoj kreativnosti, kao autor unikatnih rešenja – zarađuje i pet puta više (čak do 4,5 hiljada evra).

I medicinske sestre znaju da nije svejedno gde traže uhlebljenje. One koje rade po staračkim domovima zarađuju mesečno 584 evra, dok kod privatnih lekara (kod zubara na primer) zarade dvostruko više (1.043 evra). Poređenja neto plata pripravnika i onih koji iza sebe imaju petogodišnju karijeru otkrivaju da je na čelu 31 profesije pet poslova koji su traženi i odlično plaćeni. Uz to, plate u Ljubljani su osetno više nego u drugim delovima Slovenije, pa tako, recimo, plata dobrog kuvara u hotelu izvan prestonice ne prelazi magičnu crtu od 626 evra, dok za isto umeće u nekom od prestižnih hotela u centru Ljubljane može da zaradi dva puta toliko. Slično je sa specijalizovanim kadrovima – kuvar u piceriji zarađuje 584 evra, dok kelner "kasira" oko 100 evra više.

Da je tačna deviza da su "strane firme" po definiciji široke ruke, u Sloveniji su iskusile, na primer, sekretarice. Ona koja radi kao sekretarica kod šefa nekog odeljenja u domaćoj fabrici tekstila, dobiće 501 evro na kraju meseca, dok će njena koleginica u predstavništvu multinacionalke za isti napor zaraditi 1.252 evra. Javna je tajna da farmaceuti i lekari koji rade kao propagatori novih lekova zarađuju kod inostranih gazda mnogo više nego kolege zaposlene u "Krki". Ponegde su bolje plaćene profesije koje su za dato preduzeće važnije, a ponegde je lična stvar vlasnika kako će "nagraditi" svoje zaposlene, pa šef prodaje u jednom preduzeću može da dostigne brojku od 918 evra, a u drugom 2.912 evra, neto.

Veoma dobro prolaze i tzv. deficitarni profili, koji automatski pregovaraju za višu platu i bolje uslove. Mnoge firme su shvatile da je dobar radnik zlatan rudnik, pa preduzeća kvalitetne ljude koji firmi donose profit, ugled, napredak – bolje plaćaju, kako bi im suzbili želju za promenom radne okoline. Vrstan kompjuterski programer, iako nema fakultetsko obrazovanje, može platom da se vine toliko visoko koliko i šef prodaje sa univerzitetskom diplomom u nekom drugom sektoru.

U nekim profesijama, bar što se povišica tiče, brže se napreduje nego u drugim. U prednosti su revizori, arhitekti, inženjeri građevine, inženjeri mašinstva, kompjuterski programeri, projektni menedžeri, medicinske sestre, prodavci u dućanima, vozači kamiona i automehaničari. Ima i onih čije zarade polako idu nadole – to su sekretarice, kelneri, kuvari, magacioneri, đubretari i čistači, te oni koji rade kao čuvari.

Kompanija Xewitt Associates sprovela je u Sloveniji studiju o ukupnim primanjima zaposlenih, kojom je obuhvaćeno 50 preduzeća. Prema tom istraživanju, zaposleni mogu da se nadaju godišnjoj povišici od oko pet odsto (uz inflaciju koja je 2,5 odsto), ali i tu postoje razlike. Viša plata sleduje za isto radno mesto u preduzeću čija je delatnost u gornjem delu standardne klasifikacije delatnosti (finansijski direktor u avio-industriji biće bolje plaćen nego finansijski direktor u kožnoprerađivačkoj industriji). Predstavništva stranih multinacionalki imaju sofisticiraniji sistem nagrađivanja radnika prema radu nego što je to slučaj sa domaćim firmama. Mnoga preduzeća uvode nivelisanje plata prema uspehu zaposlenih – tzv. ciljni bonus, koji je vezan na osnovnu platu i postignute ciljeve. Odnos između fiksne plate i varijabilnog dela je oko 80 prema 20 odsto. U inostranstvu je to nešto drugačije, ali Slovenija oprezno pristupa novotarijama koje odmenjuju pravila poznata iz doba socijalizma.

U poslednje vreme je transformaciju doživeo i način usklađivanja osnovne zarade sa povišicom – tokom tranzicije je u dobrostojećim preduzećima prvi faktor bio viši od drugog, a sad je obrnuto. Mnoge firme umesto povišice nude razne bonitete, najčešće osiguranje za slučaj nesreće ili tzv. plan za penziju (dodatno osiguranje), a ponegde prestižni mobilni telefon. Slovenačko strogo zakonodavstvo sprečava praksu koja je oprobana na Zapadu. Stoga su retke firme koje zaposlene nagrađuju tako što im nude mogućnost jeftinijeg otkupa deonica, dok tome rado pribegavaju inostrana preduzeća.