Менаџери кваре просек

ТЕМА ДАНА
Од нашег сталног дописника
ЗАГРЕБ, јануара – Међу транзицијским земљама југоисточне Европе Хрватска спада у оне с вишим примањима и стандардом, што између осталог утиче и на нескривено нерасположење чињеницом да и поред тога Румунија и Бугарска од ове Нове године постају чланице Европске уније иако по многим економским показатељима заостају за њом.

Статистика показује да су просечне нето плате у Хрватској око 4.450 куна (610 евра), али већина то сматра нетачним зато што су ту урачуната и висока примања бројних менаџера. Док се плате велике већине становништва мере у хиљадама куна (за 1 евро се добије 7,3 куне), менаџерске су у хиљадама евра, односно у десетинама хиљада куна. Зато овде воле да подсећају на ону стару статистичку мудрост да када једни једу месо, а они бројнији само кисели купус – испада како у просеку сви једу сарму.

Према анализи синдиката и овако релативно високе просечне плате покривају 79 одсто месечних основних трошкова живота просечне хрватске породице, и то ако живе у свом стану. Ако су подстанари, та плата им покрива тек 62 одсто месечних трошкова.

Захваљујући актуелним ценама у Хрватској новчаница од сто евра и није нека нарочита вредност – далеко се брже "топи" него некадашњих сто немачких марака. Зато овде примања од 1.400 куна (191 евро), колико је протеклих месеци примало 500 радница познате загребачке индустрије конфекције "Херуц", једноставно нису довољни за живот, због чега је недавно избио и жестоки штрајк. Према службеном владином извештају, у Хрватској 17,3 одсто становништва живи у домаћинствима чији доходак је испод прага сиромаштва према међународним нормама.

Колики је раскорак између најчешћих примања и оних која остварују функционери и менаџери показује пример плата државних службеника, што је ових дана објавила влада. У привреди су те разлике још израженије, а резултат су статистички висока просечна примања која велика већина становништва не може да досегне.

Тако на пример, крај 2006. године запослени у јавној управи и одбрани дочекали су с просечним платама од 4.969 куна (680 евра), с тим да виши стручни сарадник има плату од 695 евра, управни референт 417, полицајац 452 евра, дактилограф  383, а чистачица 305 евра.

Највишу плату у јавном сектору прима шеф управе компаније ИНА Томислав Драгичевић од 60.783 куне (8.330 евра), следи га директор "Кроација осигурања" са 5.740 евра, директор "Јанафа" са 4.210 евра, челни човек "Хрватских железница" са 3.870 евра итд., а забележене су и високе плате јавних фирми – иако оне бележе велике губитке. Тако директор "Вјесника", који је у већинском државном власништву, прима 3.510 евра, а та некада успешна новинска кућа 2006. годину је завршила са  2,67 милиона евра губитка.

У сектору трговине просечне плате су 3.986 куна (546 евра), али како то најчешће изгледа у пракси показује пример највеће мреже за продају новина, цигарета и осталог "Тисак": продавац са дужим стажом прима месечно око 2.400 куна (328 евра), али зато "Адрис група" из Ровиња (израсла из познате "Творнице духана") која је већински власник "Тиска", има четрдесетак веома добро плаћених менаџера, који дижу просек примања у тој фирми.  

Те више плате углавном су "покривене" пословном тајном, јер су одређене појединачним, тзв. менаџерским уговорима, а слично је и у новинарском сектору. Дознајемо ипак да стално запослени новинар са средњим стажом у Хрватској зарађује месечно између 800 и 1.000 евра, док је код репортера и коментатора то знатно више. Није зато необично што све новине настоје да што већи део свог пословања остваре преко хонорараца, који су за исти посао знатно мање плаћени.

У здравственој делатности просечна примања су око 730 евра, с тим што – барем за овдашње прилике – зараде највиших медицинских стручњака и нису баш нешто нарочито. Тако, на пример, доктор наука и специјалиста психијатрије у средњим годинама зарађује месечно око 1.100 евра, а кардиохирург у загребачкој КБЦ "Дубрава" (бивша Војна болница) са свим додацима око 1.250 евра.

Истовремено, у образовању које је протекле године обиловало штрајковима због заостајања у примањима у односу на државни просек, запослени завршавају годину с просечним платама од 610 евра (баш какав је сада просек целе државе), у хотелијерству са око 540 евра, прерађивачкој индустрији 567 евра, а у саобраћају и везама са око 720 евра.