Жабља и птичја перспектива

Стивену Хокингу, професору из Кембриџа, уручена је крајем новембра Коплијева медаља, најстарија награда Краљевског научног друштва из Лондона чији су добитници били и Дарвин и Ајнштајн, Пастер и Кук.

Водећи физичар и космолог данашњице, у неколико потоњих интервјуа, изјавио је да човечанство мора да колонизује планете ван нашег Сунчевог система уколико жели да преживи, јер ће стихија или грандиозна техногена катастрофа кад-тад угрозити људски опстанак на Земљи.

За то су потребне брзине блиске светлосној, а Хокинг је уверен да их је могуће постићи коришћењем анихилационих мотора (поништавање материје и антиматерије), познатих из научне фантастике, поготово из серијала "Звездане стазе".

Превратничка етапа

Хокинг се позвао на чињеницу да ће већ наредне године у женевској лабораторији CERN бити пуштен у рад уређај који обећава нову, превратничку етапу у разумевању, али и у освајању космоса, јер ће омогућити добијање антиматерије, што ће довести до конструисања "мотора деформације простора", односно анихилационог мотора. Космичким бродовима на тај погон човек би могао да се превезе до најближе звезде подсветлосном брзином за око шест година.

Шездесеттрогодишњи физичар је наговестио и сопствено путовање у космос, у чему би му помогао Ричард Бренсон, власник корпорације "Вирџин", који планира да 2008. године лансира у орбиту први приватни космички брод за туристе (SpaceShipOne).

Хокинг је уверен да ће у предстојећих 20 година човек успети и да одгонетне суштину закона који управљају васељеном, користећи више од три просторне и једну временску димензију.

Готово истовремено, астрономи из Харвард-Смитсонијан астрофизичког центра открили су у дубинама космичког пространства, у близини црвеног гиганта из сазвежђа Лава и у хладном облаку ТМС-1 из сазвежђа Бика, негативно наелектрисане јоне, што је сензација првог реда, јер су досадашња истраживања потврдила постојање само неутралних и позитивно наелектрисаних молекула у космосу.

Ово откриће је важно и зато што ће омогућити потпуно нову врсту анализе раније регистрованих радио-сигнала пристиглих на Земљу из космоса, чија природа до сада није утврђена.

Сазнајни капацитети модерне науке, њен напредак и муњевити развој софистицираних технологија омогућили су човеку не само да прецизније и с већом сигурношћу гледа у будућност, већ и да све квалитетније разуме поруке које му долазе из дубина прошлости.

Арапин Да Винчи

Крајем новембра је саопштено да су на цртежима Леонарда да Винчија дешифровани отисци његових прстију. Трагови његовог средњег прста леве руке откривени су још 2002. године, а италијански истраживачи су закључили да је тим прстом Леонардо листао странице својих књига и блокова за цртање. Онда су открили и отисак његовог левог кажипрста,

а потом још 200 отисака Леонардових прстију на његова 52 рада.

После сложених анализа антрополози су закључили да је овај геније по мајчиној линији био Арапин. Средишња шара на његовом левом кажипрсту присутна је, наиме, код чак 60 одсто становника Блиског истока. Историчар Алесандро Везоци који одавно тврди да је Леонардова мајка, Катарина, била робиња с Блиског истока, тако је добио потврду своје теорије.

Сада се овим времепловом упућујемо у 150-100. годину пре наше ере, када је конструисан, по садашњим сазнањима, први компјутер у историји. Пре стотинак година справа је нађена у грчком приобаљу, на потонулом римском броду.

Недавно је снимљена камерама високе резолуције и тродимензионалном рендгенском томографијом. То је омогућило енглеским, грчким и америчким научницима да дешифрују и натписе на беспрекорно израђеним бронзаним зупчаницима ове справе, као и да докуче како је она функционисала.

Ниво техничке реализације машине, апсолутно нетипичне за време у коме је настала, изазвао је код истраживача прави шок.

Показало се да написи на зупчаницима казују о кретању Месеца и Сунца и да је обртањем зупчаника овог сложеног механизма симулирано и неравномерно орбитално кретање Месеца. Из тога је изведен закључак о двострукој употребљивости првобитног рачунара: за прецизно израчунавање времена пољских радова (сетва-жетва), као и за одређивање тачног дана појединих религиозних, култних празника.

Рачунар је био састављен из чак 37 зупчаника, а машине сличне сложености човек је почео да ствара тек после 1000 година. Отуд питање како је то успео да учини и 150-100. године пре наше ере.

Скучена визур

Разлог је једноставан. У изборној кампањи која иде ка свом врхунцу, врло мало пажње је посвећено спектакуларним, већ освојеним моћима науке и готово незамисливим перспективама које њен напредак отвара.

На основу тога се може закључити да је визура из које посматрамо савремени свет скучена, да тај свет недовољно добро разумемо, јер га осматрамо из провинцијалне, жабље, уместо из птичје перспективе, која омогућује да се виде координате целине.

У крајњој линији, наравно, то је најмање изборно, партијско и политичко питање, а много пре сложени проблем с којим друштво мора да се суочи широм отворених очију и крајње самокритично.

Без тога ће тешко успети да ослободи своје спутане, умртвљене потенције и да формулише визије које ће га, по природи ствари, учинити неодвојивим делом савременог света и породице модерних друштава.