Žablja i ptičja perspektiva

Stivenu Hokingu, profesoru iz Kembridža, uručena je krajem novembra Koplijeva medalja, najstarija nagrada Kraljevskog naučnog društva iz Londona čiji su dobitnici bili i Darvin i Ajnštajn, Paster i Kuk.

Vodeći fizičar i kosmolog današnjice, u nekoliko potonjih intervjua, izjavio je da čovečanstvo mora da kolonizuje planete van našeg Sunčevog sistema ukoliko želi da preživi, jer će stihija ili grandiozna tehnogena katastrofa kad-tad ugroziti ljudski opstanak na Zemlji.

Za to su potrebne brzine bliske svetlosnoj, a Hoking je uveren da ih je moguće postići korišćenjem anihilacionih motora (poništavanje materije i antimaterije), poznatih iz naučne fantastike, pogotovo iz serijala "Zvezdane staze".

Prevratnička etapa

Hoking se pozvao na činjenicu da će već naredne godine u ženevskoj laboratoriji CERN biti pušten u rad uređaj koji obećava novu, prevratničku etapu u razumevanju, ali i u osvajanju kosmosa, jer će omogućiti dobijanje antimaterije, što će dovesti do konstruisanja "motora deformacije prostora", odnosno anihilacionog motora. Kosmičkim brodovima na taj pogon čovek bi mogao da se preveze do najbliže zvezde podsvetlosnom brzinom za oko šest godina.

Šezdesettrogodišnji fizičar je nagovestio i sopstveno putovanje u kosmos, u čemu bi mu pomogao Ričard Brenson, vlasnik korporacije "Virdžin", koji planira da 2008. godine lansira u orbitu prvi privatni kosmički brod za turiste (SpaceShipOne).

Hoking je uveren da će u predstojećih 20 godina čovek uspeti i da odgonetne suštinu zakona koji upravljaju vaseljenom, koristeći više od tri prostorne i jednu vremensku dimenziju.

Gotovo istovremeno, astronomi iz Harvard-Smitsonijan astrofizičkog centra otkrili su u dubinama kosmičkog prostranstva, u blizini crvenog giganta iz sazvežđa Lava i u hladnom oblaku TMS-1 iz sazvežđa Bika, negativno naelektrisane jone, što je senzacija prvog reda, jer su dosadašnja istraživanja potvrdila postojanje samo neutralnih i pozitivno naelektrisanih molekula u kosmosu.

Ovo otkriće je važno i zato što će omogućiti potpuno novu vrstu analize ranije registrovanih radio-signala pristiglih na Zemlju iz kosmosa, čija priroda do sada nije utvrđena.

Saznajni kapaciteti moderne nauke, njen napredak i munjeviti razvoj sofisticiranih tehnologija omogućili su čoveku ne samo da preciznije i s većom sigurnošću gleda u budućnost, već i da sve kvalitetnije razume poruke koje mu dolaze iz dubina prošlosti.

Arapin Da Vinči

Krajem novembra je saopšteno da su na crtežima Leonarda da Vinčija dešifrovani otisci njegovih prstiju. Tragovi njegovog srednjeg prsta leve ruke otkriveni su još 2002. godine, a italijanski istraživači su zaključili da je tim prstom Leonardo listao stranice svojih knjiga i blokova za crtanje. Onda su otkrili i otisak njegovog levog kažiprsta,

a potom još 200 otisaka Leonardovih prstiju na njegova 52 rada.

Posle složenih analiza antropolozi su zaključili da je ovaj genije po majčinoj liniji bio Arapin. Središnja šara na njegovom levom kažiprstu prisutna je, naime, kod čak 60 odsto stanovnika Bliskog istoka. Istoričar Alesandro Vezoci koji odavno tvrdi da je Leonardova majka, Katarina, bila robinja s Bliskog istoka, tako je dobio potvrdu svoje teorije.

Sada se ovim vremeplovom upućujemo u 150-100. godinu pre naše ere, kada je konstruisan, po sadašnjim saznanjima, prvi kompjuter u istoriji. Pre stotinak godina sprava je nađena u grčkom priobalju, na potonulom rimskom brodu.

Nedavno je snimljena kamerama visoke rezolucije i trodimenzionalnom rendgenskom tomografijom. To je omogućilo engleskim, grčkim i američkim naučnicima da dešifruju i natpise na besprekorno izrađenim bronzanim zupčanicima ove sprave, kao i da dokuče kako je ona funkcionisala.

Nivo tehničke realizacije mašine, apsolutno netipične za vreme u kome je nastala, izazvao je kod istraživača pravi šok.

Pokazalo se da napisi na zupčanicima kazuju o kretanju Meseca i Sunca i da je obrtanjem zupčanika ovog složenog mehanizma simulirano i neravnomerno orbitalno kretanje Meseca. Iz toga je izveden zaključak o dvostrukoj upotrebljivosti prvobitnog računara: za precizno izračunavanje vremena poljskih radova (setva-žetva), kao i za određivanje tačnog dana pojedinih religioznih, kultnih praznika.

Računar je bio sastavljen iz čak 37 zupčanika, a mašine slične složenosti čovek je počeo da stvara tek posle 1000 godina. Otud pitanje kako je to uspeo da učini i 150-100. godine pre naše ere.

Skučena vizur

Razlog je jednostavan. U izbornoj kampanji koja ide ka svom vrhuncu, vrlo malo pažnje je posvećeno spektakularnim, već osvojenim moćima nauke i gotovo nezamislivim perspektivama koje njen napredak otvara.

Na osnovu toga se može zaključiti da je vizura iz koje posmatramo savremeni svet skučena, da taj svet nedovoljno dobro razumemo, jer ga osmatramo iz provincijalne, žablje, umesto iz ptičje perspektive, koja omogućuje da se vide koordinate celine.

U krajnjoj liniji, naravno, to je najmanje izborno, partijsko i političko pitanje, a mnogo pre složeni problem s kojim društvo mora da se suoči širom otvorenih očiju i krajnje samokritično.

Bez toga će teško uspeti da oslobodi svoje sputane, umrtvljene potencije i da formuliše vizije koje će ga, po prirodi stvari, učiniti neodvojivim delom savremenog sveta i porodice modernih društava.