Помоћ ЕУ и у новој години

ИНТЕРВЈУ
Помоћ Европске уније одобрена Србији у протеклих шест година достигла је вредност од око 1,28 милијарди евра, а пројекти финансирани тим средствима, остварени посредством Европске агенције за реконструкцију (ЕАР) из програма CARDS-а, обухватају готово све области, од обнове инфраструктуре и подстицања предузетништва, па до реформе државне управе, јачања владиних институција и независног судства, подршке демократизацији, унапређења заштите животне средине и изградње станова за избеглице. Што је најважније, реч је о областима које је сама Влада Србије истакла као приоритетне.

По окончању програма CARDS-а престаје и мандат ЕАР-а, а ЕУ прелази на нови, такозвани ИПА претприступни инструмент помоћи Србији и осталим земљама западног Балкана које још немају статус кандидата за чланство. Мада је CARDS званично завршен у 2006. години, нису завршени и сви пројекти који су њиме предвиђени, па ће ЕАР  наставити да ради до краја 2008.

Шта још остаје да се уради, колика су преостала средства и како ће се примењивати нови, ИПА фондови, питамо директора ЕАР-а у Србији Данијела Ђуглариса.

– До краја 2006. уговорили смо пројекте у вредности од милијарду евра, а преосталих 280 милиона уговорићемо до јуна 2008. Дуго би потрајало да набројим шта смо све урадили у договору са Владом Србије и осталим партнерима па ћу зато поменути само неколико програма на којима сад радимо: реформа судства, здравства, полиције (у децембру је отворена лабораторија ДНК у седишту Министарства унутрашњих послова у Београду, вредна два милиона евра, сектора запошљавања ...

Заједно са Европском банком за обнову и развој уложили смо 20 милиона евра у трајно решавање стамбеног проблема за избеглице и расељена лица. Настављамо подршку систему интегрисаног управљања границама, у оквиру које смо већ финансирали проширење и обнову два гранична прелаза, Хоргош и Батровци. И имамо велике планове у вези са Дунавом.

• Да ли је реч о туризму, екологији или транспорту?

– Дунав у сваком погледу представља значајну економску компаративну предност Србије, и у договору са вашом владом, а у сарадњи са другим донаторима, намеравамо да покренемо читав низ пројеката који ће у року од десетак година ову реку учинити једном од највећих националних вредности. У плану су обнова навигације, развој услуга (саобраћај, туризам...), индустрије и пољопривреде, заштита природе и други пројекти који су већ изазвали интересовање страних компанија и инвеститора.

Студија "Социо-економски развој Дунава" детаљније разрађује могућности како привући што више директних страних улагача који трагају за новим начинима уштеде енергије у саобраћају и у производњи. Пре четири месеца је урађен први извештај на основу ове студије, који се односи на инфраструктуру, екологију и водоснабдевање.

• Неке од идеја које помињете у почетку ће бити, верујем, финансиране из преосталих средстава програма CARDS-а, али како су у питању дугорочни пројекти, вредни више стотина милиона евра, да ли се већ зна како ће се они уклопити у ИПА фондове?

– Нови инструмент претприступне помоћи ЕУ је, додуше, одобрен, али још није прецизно одређен начин његове примене. Док и тај документ не буде усвојен, са јасним објашњењима ко ће шта радити, потрајаће период прилагођавања и неизвесности. Оно што је већ сад познато јесте то да ће Влада Србије имати много већу одговорност за креирање, примену и надзор над пројектима подржаним фондовима ИПА. Она ће, међутим, морати да обрати посебну пажњу на припрему и кофинансирање тих пројеката, јер ИПА предвиђа директну буџетску подршку и позајмице од  међународних финансијских институција.

• У одређивању висине помоћи ЕУ Србији и осталим земљама западног Балкана у наредном седмогодишњем буџетском периоду, Брисел се, како чујемо, руководио не само финансијским могућностима већ и "апсорпционим капацитетима" региона, односно нашом способношћу да искористимо та средства?

– Таква врста аргумената је, по мени, бесмислена, јер су ти "апсорпциони капацитети" увек испод очекивања. Боље речено, и ваша држава би могла очас посла да употреби тих 180 милиона евра помоћи годишње, и то само на једном пројекту, рецимо, изградњи аутопута. Искоришћеност би била сто одсто.

Али, и ЕУ и Влада Србије су много амбициознији: ми желимо овим новцем да убрзамо европску интеграцију земље у свим областима, од инвестиција и заштите потрошача, па до конкурентности предузећа на тржишту Уније и заштите интелектуалне својине.

Ја то илуструјем примером: боље финансирати десет пројеката који укључују сва министарства, помажући им да спроведу за европски напредак земље неопходне, али непопуларне реформе, него изградити 100 километара пута који ће Србију само физички приближити Европи.

• Већ се чују најаве да би Брисел могао одмах после јануарских избора у Србији да "одмрзне" преговоре са Београдом о споразуму о стабилизацији и придруживању, прекинуте у мају 2007. Како ће то утицати на планове ЕАР?

– Пролетос је суспендован политички аспект преговора о овом споразуму, али је настављен трајни унапређени дијалог, настављена је техничка, финансијска и саветодавна помоћ ЕУ, твининг програм, и сви пројекти који подржавају реформе у Србији и њен напредак ка Унији. Толико тога је урађено да, ако тако посматрамо ствари, овде је реформски процес, процес европске интеграције одмакао даље него у неким другим земљама у којима формални преговори ниједног тренутка нису били прекинути.

У том смислу, ни суспензија преговора, ако потраје, ни њихов наставак, неће непосредно утицати на рад Агенције. Ми ћемо у сваком случају наставити да припремамо терен за потписивање споразума, кад год да се то догоди, и за приступање Србије Унији.

--------------------------------------------------------------------------

"Пакет" од 1,28 милијарди евра

Цео "пакет" помоћи ЕУ Србији вредан је 1,28 милијарди евра, које је ЕУ наменила Србији, биће сасвим искоришћен до краја 2008. године, а упоредо почиње нова помоћ из фондова ИПА, од око 592 милиона евра до краја 2009. Како ће она бити распоређена, погледајмо у табели:

ИПА фондови у милионима евра          

                                      2006.       2007.     2008.      2009.     укупно

ЗЕМЉЕ – ПОТЕНЦИЈАЛНИ КАНДИДАТИ: 1,645 милијарди евра

Србија                            19,5         186,7    190,9     194,8      591,9

Космет                           167             63,3      64,7      66,1       361,1

Црна Гора                       59,5           31,4      32,6      33,3       156,8

БиХ                                  51              62,1      74,8      89,1       277

Албанија                         45,5            61        70,7      81,2        258,4

Извор: Европска комисија