Pomoć EU i u novoj godini

INTERVJU
Pomoć Evropske unije odobrena Srbiji u proteklih šest godina dostigla je vrednost od oko 1,28 milijardi evra, a projekti finansirani tim sredstvima, ostvareni posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) iz programa CARDS-a, obuhvataju gotovo sve oblasti, od obnove infrastrukture i podsticanja preduzetništva, pa do reforme državne uprave, jačanja vladinih institucija i nezavisnog sudstva, podrške demokratizaciji, unapređenja zaštite životne sredine i izgradnje stanova za izbeglice. Što je najvažnije, reč je o oblastima koje je sama Vlada Srbije istakla kao prioritetne.

Po okončanju programa CARDS-a prestaje i mandat EAR-a, a EU prelazi na novi, takozvani IPA pretpristupni instrument pomoći Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana koje još nemaju status kandidata za članstvo. Mada je CARDS zvanično završen u 2006. godini, nisu završeni i svi projekti koji su njime predviđeni, pa će EAR  nastaviti da radi do kraja 2008.

Šta još ostaje da se uradi, kolika su preostala sredstva i kako će se primenjivati novi, IPA fondovi, pitamo direktora EAR-a u Srbiji Danijela Đuglarisa.

– Do kraja 2006. ugovorili smo projekte u vrednosti od milijardu evra, a preostalih 280 miliona ugovorićemo do juna 2008. Dugo bi potrajalo da nabrojim šta smo sve uradili u dogovoru sa Vladom Srbije i ostalim partnerima pa ću zato pomenuti samo nekoliko programa na kojima sad radimo: reforma sudstva, zdravstva, policije (u decembru je otvorena laboratorija DNK u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, vredna dva miliona evra, sektora zapošljavanja ...

Zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj uložili smo 20 miliona evra u trajno rešavanje stambenog problema za izbeglice i raseljena lica. Nastavljamo podršku sistemu integrisanog upravljanja granicama, u okviru koje smo već finansirali proširenje i obnovu dva granična prelaza, Horgoš i Batrovci. I imamo velike planove u vezi sa Dunavom.

• Da li je reč o turizmu, ekologiji ili transportu?

– Dunav u svakom pogledu predstavlja značajnu ekonomsku komparativnu prednost Srbije, i u dogovoru sa vašom vladom, a u saradnji sa drugim donatorima, nameravamo da pokrenemo čitav niz projekata koji će u roku od desetak godina ovu reku učiniti jednom od najvećih nacionalnih vrednosti. U planu su obnova navigacije, razvoj usluga (saobraćaj, turizam...), industrije i poljoprivrede, zaštita prirode i drugi projekti koji su već izazvali interesovanje stranih kompanija i investitora.

Studija "Socio-ekonomski razvoj Dunava" detaljnije razrađuje mogućnosti kako privući što više direktnih stranih ulagača koji tragaju za novim načinima uštede energije u saobraćaju i u proizvodnji. Pre četiri meseca je urađen prvi izveštaj na osnovu ove studije, koji se odnosi na infrastrukturu, ekologiju i vodosnabdevanje.

• Neke od ideja koje pominjete u početku će biti, verujem, finansirane iz preostalih sredstava programa CARDS-a, ali kako su u pitanju dugoročni projekti, vredni više stotina miliona evra, da li se već zna kako će se oni uklopiti u IPA fondove?

– Novi instrument pretpristupne pomoći EU je, doduše, odobren, ali još nije precizno određen način njegove primene. Dok i taj dokument ne bude usvojen, sa jasnim objašnjenjima ko će šta raditi, potrajaće period prilagođavanja i neizvesnosti. Ono što je već sad poznato jeste to da će Vlada Srbije imati mnogo veću odgovornost za kreiranje, primenu i nadzor nad projektima podržanim fondovima IPA. Ona će, međutim, morati da obrati posebnu pažnju na pripremu i kofinansiranje tih projekata, jer IPA predviđa direktnu budžetsku podršku i pozajmice od  međunarodnih finansijskih institucija.

• U određivanju visine pomoći EU Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana u narednom sedmogodišnjem budžetskom periodu, Brisel se, kako čujemo, rukovodio ne samo finansijskim mogućnostima već i "apsorpcionim kapacitetima" regiona, odnosno našom sposobnošću da iskoristimo ta sredstva?

– Takva vrsta argumenata je, po meni, besmislena, jer su ti "apsorpcioni kapaciteti" uvek ispod očekivanja. Bolje rečeno, i vaša država bi mogla očas posla da upotrebi tih 180 miliona evra pomoći godišnje, i to samo na jednom projektu, recimo, izgradnji autoputa. Iskorišćenost bi bila sto odsto.

Ali, i EU i Vlada Srbije su mnogo ambiciozniji: mi želimo ovim novcem da ubrzamo evropsku integraciju zemlje u svim oblastima, od investicija i zaštite potrošača, pa do konkurentnosti preduzeća na tržištu Unije i zaštite intelektualne svojine.

Ja to ilustrujem primerom: bolje finansirati deset projekata koji uključuju sva ministarstva, pomažući im da sprovedu za evropski napredak zemlje neophodne, ali nepopularne reforme, nego izgraditi 100 kilometara puta koji će Srbiju samo fizički približiti Evropi.

• Već se čuju najave da bi Brisel mogao odmah posle januarskih izbora u Srbiji da "odmrzne" pregovore sa Beogradom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, prekinute u maju 2007. Kako će to uticati na planove EAR?

– Proletos je suspendovan politički aspekt pregovora o ovom sporazumu, ali je nastavljen trajni unapređeni dijalog, nastavljena je tehnička, finansijska i savetodavna pomoć EU, tvining program, i svi projekti koji podržavaju reforme u Srbiji i njen napredak ka Uniji. Toliko toga je urađeno da, ako tako posmatramo stvari, ovde je reformski proces, proces evropske integracije odmakao dalje nego u nekim drugim zemljama u kojima formalni pregovori nijednog trenutka nisu bili prekinuti.

U tom smislu, ni suspenzija pregovora, ako potraje, ni njihov nastavak, neće neposredno uticati na rad Agencije. Mi ćemo u svakom slučaju nastaviti da pripremamo teren za potpisivanje sporazuma, kad god da se to dogodi, i za pristupanje Srbije Uniji.

--------------------------------------------------------------------------

"Paket" od 1,28 milijardi evra

Ceo "paket" pomoći EU Srbiji vredan je 1,28 milijardi evra, koje je EU namenila Srbiji, biće sasvim iskorišćen do kraja 2008. godine, a uporedo počinje nova pomoć iz fondova IPA, od oko 592 miliona evra do kraja 2009. Kako će ona biti raspoređena, pogledajmo u tabeli:

IPA fondovi u milionima evra          

                                      2006.       2007.     2008.      2009.     ukupno

ZEMLjE – POTENCIJALNI KANDIDATI: 1,645 milijardi evra

Srbija                            19,5         186,7    190,9     194,8      591,9

Kosmet                           167             63,3      64,7      66,1       361,1

Crna Gora                       59,5           31,4      32,6      33,3       156,8

BiH                                  51              62,1      74,8      89,1       277

Albanija                         45,5            61        70,7      81,2        258,4

Izvor: Evropska komisija