Власи (ни)су Румуни

КЛАДОВО – Велику пажњу у Кладову побудило је представљање књиге "Етногенеза Влаха, Власи и балкански народи" професора историје из Неготина Војислава Стојановића.

Ово дело, тврди аутор, многима неће одговарати из ко зна којих разлога, а највећи је грех, како каже познати научник са ових простора Ђорђе Станојевић, неке истине знати и не саопштити их другима. Зар погрешне историјске чињенице деведесетих година прошлог века нису довеле до последњег грађанског рата и распада велике Југославије?

Историју Влаха, етноса коме и сам припада, њихово порекло, корене и "мистерију" опстанка током два миленијума на Балканском полуострву Војислав Стојановић је проучавао скоро три деценије, користећи различите домаће и иностране изворе.

– У свом истраживачком раду ослањао сам се на податке, савете и сазнања својих професора који представљају светску елиту, као што су Фануле Папазоглу, добар познавалац историје антике, затим Георгиј Острогорски, највећи стручњак Византије, те професори Сима Ћирковић, Радован Самарџић, Милутин Гарашанин, Реља Новаковић и Драгољуб Живојиновић. Много ми је помогло и знање латинског, влашког и француског језика. Несумњиво је да су Власи један од најстаријих народа на Балкану. Њихове корене треба тражити у симбиози средњобалканских трачких племена, Трибала, Меза, Трачана, Дачана и Келта. У својој прошлости сарађивали су и узајамно се асимиловали са Дачанима, Србима, Бугарима, Грцима и Хрватима. То је, пре свега, последица дуготрајног заједничког мирног живота, економске сарадње, брачних веза, одбране од истих непријатеља и вишевековне борбе за опстанак. Влахе можемо назвати како год хоћемо, али сви они, на балканским просторима, уз мале разлике, говоре истим језиком, имају исте или сличне обичаје, фолклор, празноверја и менталитет. Власи се једино разликују од других народа тиме што нису тежили организацији коју називамо држава – објашњава Војислав Стојановић.

Између Влаха и Румуна, додаје овај професор историје, рођен 9. јануара 1946. године у селу Србово, на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске, не може се ставити знак једнакости. Историјским фалсификатима данас сви својатају Влахе као део свог народа, што је научно погрешно и непоштено. Источна Србија представља јединствен, светски пример блиске сарадње Срба и Влаха који су делили добро и зло под Турцима, заједно се борили у балканским и два велика светска рата не питајући се ко је ко.

Наводећи великане српске историје, културе и политике, професор Стојановић каже да влашком етносу припадају Милош Обилић, Стеван Мокрањац, Михајло Пупин, Бранислав Нушић, Миша Анастасијевић, Коча Поповић, Бата Паскаљевић, Коста Тодоровић, Стеван Христић, Драгутин Димитријевић Апис, али и Спартак, мајка Тереза, Бранко Гавела и многи други интелектуалци.

У књизи "Етногенеза Влаха, Власи и балкански народи" Војислава – Стојановића опширно су обрађена и два велика историјска догађаја, поход Александра Македонског против Трибала 335. године пре нове ере и битка на Ровинама 1395. године у којој је учествовао Краљевић Марко. Ако се установи њихова веродостојност, ово дело имаће велику историјску вредност – рекао је на промоцији у Дому културе у Кладову Ђорђе Медић, рецензент и историчар из Неготина. Ову тек објављену књигу у 2007. години штампала је неготинска Издавачка кућа "Естетика".