Продајем кућу, цена – колико ко да

Ваљево – Једно од огледала 2011. годинe у ваљевском крају, на особен начин су и огласи из локалне штампе и других медија. Грађани су, да би изашли накрај са финансијским тешкоћама, нудили на продају све и свашта, од кућа, земљишта, преко гоблена и експрес лонаца до радних места. Ваљда по угледу на државу, поједини приватни предузетници за стално запослење од потенцијалног кандидата тражили су 1.500 евра позајмице.

Пре нешто више од месец дана у локалном листу „Напред” један Ваљевац из приградског насеља Белошевац дао је оглас следеће садржине: „Продајем кућу, 300 квадрата на главном путу. Цена колико ко да“. Када смо се телефоном распитивали о детаљима, човек нам је кратко објаснио да не очекује више од десетак позива и интересената и ко од њих понуди највише, томе ће продати кућу. Додао је да очекује да ће цена бити дупло нижа од реалне, али, због личних проблема, не може да чека нека боља времена. Овај случај само је један у великом броју багателне распродаје кућа, целих имања и газдинстава и свако ко је био спреман да уложи 100.000 евра могао је да постане власник сеоцета осредње величине.

Међу огласима скренуо нам је пажњу и овај: „За позајмицу од 1.500 евра примам радника у стални радни однос“. Објаснио нам је да, када држава може за отварање радног места да стимулише инвеститоре са по 10.000 евра, ваљда може и он да по истом моделу тражи десет пута мање. Додао је да је у питању позајмица коју ће после одређеног временског периода вратити ономе кога буде запослио а гарант за тако нешто биће и уговор између њих.

За протеклих годину дана у више наврата, на огласним странама поједини Ваљевци су се јавно одрицали својих супруга или синова уз напомену да убудуће не признају било какве њихове трошкове. Иза оваквих огласа стајали су озбиљно нарушени породични односи, сукоб генерација, али и неконтролисане реакције под теретом вишегодишњих проблема које муче већину овдашњих породица.

Из јавне „врцаљке“ разноврсних огласа, најчешће малих, крили су се крупни појединачни проблеми који су уздуж и попреко пратили минулу годину. Примера ради, у једном огласу човек нуди на продају „четири липе у дубећем стању“, други продаје повољно „краву, теле и приде пресу“ да би био прецизнији, један Ваљевац је огласио да продаје њиву „близу гробља“.

Што се тиче оних огласа којима неко нешто купује или тражи, њих је практично током целе године било у занемарљивом броју.

Будо Нововић