Дошао је нови живот

Како повратак изгледа изнутра, у учионици у душама ђака и њихових наставника?

Када видите те петнаестогодишњаке који су се одвојили од својих породица и који су дошли у Призрен да ту проведу своје младалачке године у учењу и спремању на службу у цркви, заиста осетите како се живот вратио у овај град. Те зграде које су биле мртве и беживотне сада се полако оживљавају кроз њихове гласове, ђачке шале и радост којом су загрејали не само Богословију већ и целу нашу српску заједницу.

Колика је улога Богословије у нашем црквеном и народном животу?

Попут наших манастира, ова школа је још једна упаљена буктиња наше вере и идентитета који су уграђени у основе нашег народног бића. Иако је реч о скромном почетку, искрено сам убеђен да ће резултати овог новог замаха имати много утицаја на све Србе који живе на Косову и Метохији. У таквој нади и радости дочекујмо Божић, рођење господа нашег Исуса Христа.

Шта је за вас као вршиоца дужности ректора Богословије највећа радост, а шта највећи страх?

Највећа моја радост јестекада служим литургију у Призрену на којој певају моји богословци и видим њихова озарена лица која стоје на прагу живота, жељна правог сазнања. Радост је када чујем њихов жамор у дворишту јер снажно осећам да је дошао нови живот и да ово што радимо има дубоког смисла. Постоји и зебња да силе мржње, које смо могли да видимо на делу 2004. године, поново крену у свој рушилачки поход и покушају да угасе живот наше цркве,који се као младица обновио у овом граду.

Шта је основно што су у Призрену научили ваши богословци?

Духовна просвета се може свести на учење о страху Божјем. То није само стицање конкретних сазнања и сакупљање информација, већ васпитање у сталном присуству Божјем и свести да је истинско знање само оно које изграђује љубав према Богу и ближњему, које уме да утеши и укрепи другога.