Ко живи боље – Словенци или Чеси

Специјално за "Политику"
ПРАГ, јануара – Поводом увођења евра екипа најтиражнијег чешког дневника "Млада фронта днес" боравила је ових дана у Словенији са задатком да испита како се у њој живи, као и да тамошњи стандард упореди са оним и Чешкој. Ево, укратко, како је испало то поређење међу двема најразвијенијим новим чланицама ЕУ.

"Днес" узима као пример извесну 33-годишњу Вању која је од своје петнаесте чезнула за властитим станом и ту жељу испунила пре две године – купила је станчић од 33 квадрата у Фужинама, на периферији Љубљане. Она има нето плату од 1.200 евра, а отплата кредита за стан, укључујући грејање и остале трошкове становања, узима још нешто мало више од половине плате. Упркос томе, и ове године, као и лане, успева да издвоји паре за одмор у Бразилу. Она као економисткиња има натпросечну плату у Словенији, карактеристичну за житеље Љубљане као главног града (као уосталом и Прага, Београда и огромне већине других главних градова).

Словенци имају просечну бруто плату од 1.200 евра што је скоро 60 одсто изнад чешког просека. Међутим, ту су два "али" и то, како каже пословица, срећу квари – високи порези и цене.

Од просечне плате од 1.200 евра словеначка влада узима више од трећине за порез и социјалу, пре свега пензијско и здравствено осигурање. У Чешкој држава узима на просечну плату нешто мање од четвртине. Највиша стопа пореза на плату у Словенији износи чак 50, а у Чешкој 32 одсто.

"Што је мало, то је скупо", каже филозофски Бојан Папич, шеф највећег ланца за продају намештаја "Леснина". Ова "џепна" држава са два милиона становника има армију, амбасаде у свету, као и нека много већа земља... и то онда повећава трошкове државе.

Друго "али" се тиче цена које су осетно више. Нарочито су то цене станова. Вања је платила за квадрат око 2.050 евра, а цене за три године, како она тврди, расту за око трећину. И тако на периферији, у вишеспратницама, истим као и оним у Прагу... за гарсоњерицу се плати око 75.000 евра, док је то у Прагу готово двоструко јефтиније. На словеначкој обали Јадрана цене су још више.

Цене хране су више у трговинама, чему наруку иде и мања конкуренција. У Словенији се не могу видети хипермаркети и дисконти као што су "Теско", "Метро", "Глобус", "Лидл", "Плус", "Пени маркет"... Од страних ланаца, захваљујући којима се цене у Чешкој,  како се духовито каже, држе на ланцу, у Словенији пробио се само "Интерспар", а то покушава и "Алди". Трговином влада свуда присутан "Меркатор" који је у рукама локалних милионера.

Разлике у ценама су и код услуга. Захваљујући државном монополу цене струје у Словенији се држе ниско па су рачуни за струју у трособном стану око 25 евра, цене код фризера су отприлике исте, али су ресторани и кафане у Словенији много скупљи. И тако кад је то све "Днес" сабрао и одузео, испало је да Словенци живе око десет одсто боље него Чеси. То могу да захвале делом и томе што су били економски најразвијенији у доба распада комунистичког блока и што нису прошли ни кроз какву већу рецесију и пад банака као Чешка деведесетих.

"Словенци су имали земљиште, угоститељство, услуге, велика трговинска и финансијска искуства с предузетништвом у свету. То је неупоредиво са Чешком", објашњава Јана Хибашкова која је била амбасадорка Чешке у Словенији 1997 – 2000. 

Скоро ништа нису приватизовали, боље су изашли на крај са својом верзијом купонске приватизације и нису морали платити ништа за санацију банака и великих предузећа што је чешку економију бацило на колена у другој половини деведесетих.

"Долетела сам овамо у време ’Клаусових пакета мера’ и сви су на нас тада чудно гледали. Цела средња и источна Европа била је у динамичном расту, а само ми у рецесији", присећа се Хибашкова која сматра да Чешка никад није надокнадила то кашњење.

Оно у чему две земље личе као јаје јајету јесте лоше стање пензијског система. Када је лане Европска комисија процењивала стање у појединим земљама са становишта будућности пензија, најлошије су прошле у тој процени управо Чешка и Словенија. Ни у једној земљи у том погледу није дошло ни до какве реформе, пензије и даље исплаћује држава и прождиру све више новца. Штедња за старост је добровољна и вероватно зато недовољно се практикује. Словенија је у томе, ипак, отишла нешто даље од Чешке – повисила је границу за одлазак у пензију на 65 година око чега политичари у Чешкој још заобилазе као око вреле каше.

--------------------------------------------------------------------------

Чешки богаташи много богатији од словеначких

Ако су чешке плате осетно ниже од словеначких, то не значи да су и словеначки богаташи богатији. Напротив, имовина најбогатијих Чеха је много већа од имовине најбогатијих Словенаца, још више него колико је и Чешка по броју становника већа од Словеније.

Најбогатији Чех – финансијски магнат Петр Келнер (ППФ група) "тежак" је најмање 100 милијарди круна, то јест око 3,65 милијарди евра. А најбогатији Словенац – Мирко Туш, власник другог по величини ланца супермаркета, треће лиценце мобилне телефоније, бензинских пумпи... има, према Келнеру, "сићу" од 600 милиона евра. Још лошије стоји други по богатству Словенац Зоран Јанковић који са својих "нецелих" 150 милиона евра тешко да би ушао међу првих 20 у Чешкој.

Није, ипак, у питању само величина земље. Већ цитирана бивша амбасадорка Хибашкова примећује да власт у Словенији није била превише предусретљива према приватизацији, концентрацији капитала и богаћењу богатих и форсирала је полудржавна велика предузећа. "То је мала земља. Све се тамо види испод прстију. Краду умерено, сви о томе знају и имају удео."