"Даљински порезник" за Европу

Јединствени даљински систем очитавања промета преко фискалних каса – популарни ЈПРС, који је Пореска управа увела пре више од годину дана, могао би ускоро да почне да се примењује у Мађарској, Немачкој, Италији и Француској. Способности овог "дојављивача", који помаже пореским инспекторима да утврде ко покушава да утаји порез не издајући фискалне рачуне, скренуле су пажњу европских порезника који су недавно учествовали на скупу у Будимпешти.

Према речима Микана Радића, начелника Одељења за анализу ризика и фискализацију Пореске управе, реч је о даљинском очитавачу који је у Србији увело око 170.000 обвезника, власника радњи, ресторана, кафића, хотела...  сви они који су имали обавезу увођења и фискалних каса, преко којих региструју промет.

– Када су схватили да 800 инспектора не може да обиђе све оне у Србији који су обавезни да плаћају порез на додату вредност (око 200.000 објеката који имају фискалне касе), уведен је "дојављивач". Тако ЈПРС, који даљински очитава промет, доставља податке о томе да ли обвезници редовно издају муштеријама фискалне рачуне, као и колики је постотак оних који покушавају на овај начин да утаје порез – објашњава Радић.

Будући да једино у Србији постоји овакав даљински систем очитавања промета, не чуди што је то била новина за порезнике из Француске, Мађарске, Италије, али и остатка Европе – каже наш саговорник. И додаје да постављањем очитавача Пореска управа дневно сазна ко евидентира, а ко избегава да кроз касу региструје промет.

Пореска управа настоји да усаврши постојећи систем, увођењем нових софтвера. Они треба да омогуће да коришћењем статистичких метода из стандардног узорка изаберу оне који одступају од тога, односно да прати оне који константно избегавају да евидентирањем промета плате свој дуг држави. Досадашњим даљинским очитавањем порезници су, рецимо, тачно знали у ком периоду је наплата промета највећа, када и због чега осетно пада. Препознавале су се "црне тачке", тј. они који су редовно избегавали да издају рачуне.

Такође је забележно, истиче Радић, да промет нагло скаче када се сазна да су инспектори кренули у контролу. Захваљујући оваквој провери, промет је током прошле године повећан за око 25 одсто, а тиме и прилив новца у буџет.

Резултати контроле евидентирања промета преко фискалних каса током целе прошле године показују да је укупно извршено 30.421 контрола. Изречена је 10.041 мера привремене забране обављања делатности, што је у 33 одсто укупног броја контрола. Поднето је 10.617 захтева за покретање прекршајног поступка. Мера привремене забране обављања делатности изречена је код 2.890 угоститељских објеката, 975 пекара и киоска брзе храна, 1.113 оних чији су власници кинески држављани и 3.635 трговина на мало.

На територији Београда обављено је 9.178 контрола и изречено 2.096 мера забране рада. У Крагујевцу је проконтролисано 4.617 објеката и изречено 1.650 мера привремене забране обављања делатности. У истом периоду на територији Ниша извршене су 6.264 контроле. Том приликом је утврђено да је скоро 50 одсто њих избегавало евидентирање промета због чега су објекти морали да буду затворени  од 30 до 60 дана.

Стање није ништа боље ни у Новом Саду, где су укупно извршене 10.362 контроле и у 3.190 случајева забрањено обављање делатности.