Текстил се враћа у Лесковац

Лесковац – Лесковац, можда, неће поново постати „српски Манчестер”, али је извесно да се текстил враћа у овај град. До деведесетих година прошлог века, у овој грани је било запослено преко десет хиљада радника. „Летекс” је правио „најубав” штоф на свету, „Зеле Вељковић” чарапе, „Ресорт” мебл штофове, „Србијанка” трикотажу, „Инкол” је шио одела. У Вучју су биле фабрике штофова и трикотаже – ТИ „Вучје” и „Вучјанка”, у Грделици исто – ТИГ и ИТП „Ораовица”. Када је наишла криза, једна по једна, фабрике су се погасиле.

У некадашњи град текстила први је дошао кипарски Грк Костас Георгију, власник компаније КСК „Клотинг”, који је, уз благослов државе, нешто мање од две године радио у закупљеном погону „Инкола”. Када је видео да не иде како је планирао, покупио је машине и преко ноћи побегао за Румунију, оставивши на цедилу око триста запослених.

Новембра прошле године, немачка компанија „Фалке” почела је да гради фабрику чарапа, а неколико месеци касније, Турци из Истанбула основали су фирму „Џинси Србија” за производњу фармерки и јакни. Производња је организована на око 1.300 квадратних метара у бившем погону „Летекса”, има 57 радника, а до краја овог месеца биће их око 150. И док је још трајала обука за будуће шнајдере, власници су поднели граду захтев за четири и по хектара земљишта на којем намеравају да подигну нову фабрику од 22.000 квадрата за 1.500 запослених.

– Све зависи од папирологије. Чим стигну све дозволе, градићемо нову фабрику, надам се да ће то бити на пролеће. Зато смо дошли овде. Хоћемо да овде буде и прање. Свако може да шије, али прање је велики проблем. За сада све оно што овде сашијемо шаљемо на прање у Истанбул где имамо фабрику од 43.500 квадрата, најбољу у Турској. Све велике фирме које наручују робу од нас траже добро прање, мада има неких материјала који се не перу – каже за „Политику” Јасин Денис, менаџер фабрике у Лесковцу.

Иако има непуних 27 година, Јасин је већ дванаест година у текстилу. Завршио је комуникацију и дизајн, поред турског, говори српски, руски, пољски, италијански и енглески језик. Његов отац Фехим Денис је ортак у истанбулској компанији „Пакет мани џинс”, па је Јасин са петнаест година ушао у фабричку халу и прошао све фазе, од кројења и шивења до магацина и продаје.

Уочи Нове године, из Лесковца је за Италију кренуо први контингент од 7.500 фармерица, а наруџбине и даље пристижу, па се припрема нова испорука. У току су преговори и са Русима, а ускоро ће лесковачке фармерице и јакне од џинса моћи да се купе и на српском тржишту.

Кроз обуку је прошло 200 радника, претежно жена, од којих је 57 већ у фабрици, а на остале се рачуна са ширењем производње. – Структура радне снаге је разнолика. Седамдесет одсто њих је први пут видело машину и уденуло конац, а сада раде за извоз. Зато узимамо младе, јер они брзо уче и раде оно што се од њих тражи. Планирамо овде да останемо, радимо са великим и познатим фирмама и зато морамо да водимо рачуна о квалитету – каже млади менаџер.

Драгана Антић се припремала за трговину, али је после обуке добила посао кројачице. – Овде сам од августа, супер је, презадовољна сам – каже нам Драгана. Ивана Стојиљковић из Богојевца каже да је савладала обуку за недељу дана. – По дипломи сам трговачки техничар, али нисам имала посао у струци. Преквалификовала сам се за кројачицу и задовољна сам. Да нисам добила овај посао, седела бих код куће – каже нам. За трговину се припремала и Александра Јањић из Винарца. – Радила сам у пекари која се угасила. Завршила сам овде обуку и примљена сам. Радим на машини „овермут”, шијем џинс. Није ми тешко, ово ми много значи – каже новопечена шнајдерка.

Ових дана стижу нови текстилци. У суседству „Летекса”, „Фалке” је завршио фабрику чарапа у којој ће бити места за 600 радника. Фабрика је започета новембра 2010. године и требало је да крене прошлог пролећа, али је почетак одложен за август, па за крај прошле и почетак ове године. Разлог је проширење са дванаест хиљада на шеснаест хиљада квадрата. Пробна производња креће са осамдесетак радника, а јавило се 1.250 кандидата. Први произвођачи чарапа завршили су обуку у Немачкој, а они ће своје умеће преносити на будуће раднике.

Милан Момчиловић