Брисел, Талин, Москва

Националистима Естоније засметао је споменик Совјетима погинулим у борбама за ослобођење Талина. Парламент Естоније изгласао је пре кратког времена закон, којим се налаже да се кости и споменик преместе из центра града на гробље, а прошле недеље, та одлука је извршена. Међутим, ноћу. Кришом од естонских Руса.

Ипак, претурање гробља није прошло без окршаја, и они су се преобратили у улични рат руске омладине и естонске полиције. Сукоби су се продужили неколико ноћи и окончани су хапшењима, повредама и погибијом једног младића.

Међу Русима, померање споменика Војнику ослободиоцу Талина доживљено је као скрнављене успомене на антифашистички напор и жртве Црвене армије. Поготово што у Талину има још обележја посвећених "борцима за слободу" – али естонским есесовцима.

Уклањање једних, а толеранција других обележја, указује да се Естонци још нису договорили о томе ко је у њиховом замршеном државном трајању био ослободилац а ко окупатор. Естонска независност чупала се у двадесетом веку, стиснута између империјалних масива Немачке и Совјетског Савеза. Демократија је била стешњена фашизмом и комунизмом, пала је као жртва фашиста, а завршила "под старањем" СССР.

Службени Талин, наднет над архивом таквог наслеђа, склон је изгледа да између једног и другог искуства повуче знак једнакости. "Група бандита нациста истерана је другом бандом, совјетском армијом", цитиран је председник Илвес.

Таква верзија не одговара Русима. Илвесов став иритирао је Москву, и она верује да је политичко лице Естоније, без обзира на то што је Талин у демократској Европи, и даље с ожиљцима фашизма.

Дугогодишњи спор, чији је први фактор нерешено питање естонских Руса, добио је у жестини. Русима је ускраћено право на естонски пасош. Осим – уколико не докажу да су пореклом Естонци "од пре 1940", или положе испит из естонског језика и националне историје, која период у саставу СССР тумачи онако како га види и Илвес.

Сукоби Руса и полиције на улицама Талина мотивисали су захтев Думе Русије Кремљу да се односи са Естонијом преиспитају. Чуо се захтев да се прекину односи, и да се Естонија подвргне бојкоту.

Ипак, врхунац кризе досегнут је пре два дана, физичком акцијом активиста ,,Наших" – неслужбене интервентне бригаде Кремља, образоване за обрачун с политичким неистомишљеницима власти.

Покрет је функционални наследник совјетских комсомолаца. ,,Наши" говоре о себи да су "путинисти". Али, по показаном "делокругу", акције су ближе физичком обрачуну с "плаћеницима Запада". Тиме се у Русији жигоше тзв. нелојална опозиција – присталице Касјанова, Каспарова, понекад Јаблоко и други.

Пре два дана, неоскојевци су се међутим први пут ангажовали и у једној "међународној мисији", покушајем да насилно допру до амбасадора Естоније, госпође Каљуранд, и натерају је "да се јавно извини" Русији. Савладали су људе из обезбеђења, упали у простор листа "Аргументи и факти" и омели конференцију за штампу.

Амбасадор Шведске Моландер, подвргнут је малтретирању, шутирањем аутомобила и цепањем шведске заставе на службеним колима амбасаде.

Инцидент је запрепастио Европу. Председник Естоније Илвес апеловао је на Москву да "настоји да остане цивилизована". Немачка, као председавајућа ЕУ, упутила је демарш тражећи од Русије да поштује обавезу заштите иностраних дипломата.