Снежне пахуље – највећа жеља

Да се у животу никад не зна на који се начин може наћи животни сапутник, као и да даљина није препрека за љубав, својим примером су ових дана показали један Србин и једна Еквадорка. Паола Шупут Пунин Албарацин, студенткиња туризма из Еквадора, постала је српска снајка удајући се по нашим, традиционалним правилима, за Данила Шупута, инжењера информатике из Угриноваца. Иако није ни сањала да ће једног дана постати члан једне типичне балканске породице, Паола се, према речима мужевљеве родбине, одлично снашла у овој улози.

Иако признаје да јој не смета много то што се обичаји у њеној земљи у много чему разликују од наших, каже да јој је најчудније што овде већ у 16 часова пада мрак и што је доста хладније него у јужноамеричком месту на 2.000 метара надморске висине, где њена фамилија живи.

Српска снајка са осмехом објашњава да је одушевљена Београдом, јер где год да оде, сви су љубазни и са топлином је прихватају.

– Чудно ми је када шетамо улицом и када нас људи посматрају, питајући се из које смо земље. Још нисам савладала српски. Неке речи су сличне, а Данило ми стално преводи ко шта каже. Обишла сам велики број музеја и није ми јасно зашто се споменици уништавају и исписују графитима – каже Сонија, наглашавајући да је одушевљена изложбом посвећеној 150. годишњици од рођења Николе Тесле.

Осим младе, нашу земљу су први пут посетили и њена мама Марија Естер Албарацин Есканоу, брат Дијего и његова девојка Клер из Велике Британије, а поздраве је из Јужне Америке упутила сестра Патриција, која, нажалост, није могла да присуствује слављу.

Мама Марија објашњава да је помислила како ће заувек изгубити ћерку због удаје за Данила, јер нови живот за Сонију почиње далеко од Еквадора. Међутим, како каже, оног тренутка када је упознала његове родитеље Милана и Ану Шупут, сестру Николину, као и многобројну родбину, схватила је да је њена ћерка у добрим рукама.

– Подржали смо њену одлуку да се уда овако далеко и одлучили да направимо још једну свадбу у нашој земљи. Мој сан одмалена био је да посетим Европу, јер за Јужноамериканце није лако да изађу из својих земаља. Видевши ваш народ, променила сам мишљење о Европљанима за које сам мислила да су хладни. Нама је интересантна ваша историја, поготово када причате о прохујалим догађајима, јер свако има неку карактеристичну причу. Драго ми је што после свега што вам се догодило нисте поклекли, већ сте остали нормални и умете да се радујете животу – рекла је младина мама, додајући да ће покушати да запамти све приче и да их пренесе својим ученицима у школи, где предаје историју и географију.

Највећи шок гости из Еквадора доживели су испробавајући српске специјалитете. Будући да су вегетаријанци навикнути на јела са мноштвом воћа и поврћа, нису могли да схвате како наш народ може у толикој мери да једе месо, посебно свињетину.