Без узлета, али и великог пада

Предвиђања економске 2012. крећусе од скромног раста, преко „позитивне нуле”, до финансијског колапса. Премијер Мирко Цветковић је рекао да нема основа да се пројекција привредног раста за ову годину даље снижава с прогнозираних 1,5 одсто. Председник Фискалног савета Павле Петровић упозорио је да постоји опасност да привреда у управо начетој години не оствари зацртаних 1,5 одсто раста, већ да је реални сценарио стагнација. Економиста Млађен Ковачевић, међутим, сматра да Србији прети реална опасност од привредног и финансијског колапса.

Једно је сасвим извесно: не може се жњети оно што нисмо посејали.

На чему се заснивају наведена предвиђања?

Свој оптимизам премијер Цветковић заснива на очекивању да ће с решавањем кризе у еврозони њен утицај на српску економију почети да јењава. Према речима Павла Петровића, Фискални савет је идентификовао три основна ризика у започетој години – мањи привредни раст од планираног, већи фискални дефицит, као и ризик финансирања дефицита и јавног дуга. Привредни и финансијски колапс, каже Млађен Ковачевић, у прошлој деценији познат по свом ,,реалном песимизму”, које су године, нажалост, потврдиле, неће бити последица кризе у еврозони, већ предуго примењиване погрешне економске политике. Њена промена не може више да се одлаже, јер је то услов да се колапс ипак преживи.

Да се болни резови више не могу одлагати слаже се и Павле Петровић. Биће то поготову очигледно, каже, ако у 2012. привреда стагнира. Избор може бити између смањења текућих јавних расхода, односно замрзавања пензија и плата, повећања јавних прихода, то јест повећање стопе ПДВ с 18 на 20 одсто, као и оштрог смањења јавних инвестиција. Или комбинација више мера. Петровић и Ковачевић се такође подоста слажу у оцени да криза у ЕУ може да утиче на Србију и тако што ће се смањити прилив директних страних инвестиција и преко финансијског сектора, пошто у земљи више од 75 одсто банкарске активе чине стране банке.

Охрабрује, међутим, што осим премијера Мирка Цветковића још има оних који тврде да у овој години не мора да буде ни стагнације ни колапса.

Иако нам, далеко било, у овој години кола крену низбрдо, председник Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке Владимир Чупић је, у изјави за Танјуг,изразио очекивање да ће покретање производње у фабрици „Фијата” у пуном капацитету, као и у другим фирмама из иностранства које су прошле године инвестирале у Србији, у 2012. поништитипоследицемогућег новог таласа кризе из иностранства.

–Кретање у привреди наредне године зависиће од тога како се буде кретала укупна тражња на нашим традиционалним тржиштима, пре свега ЦЕФТА и западне Европе, и каква буде кредитна активност финансијског сектора – рекао је Чупић. – Очекујем да ће доћи до стабилизације кредитне активности. Не очекујем никакав превелики раст, али ни драстично смањење кредита. Очекујем да кредитирање остане на садашњем нивоу. Мислим да ће то бити, на неки начин, прекретница, а да ћемо већ у 2013. години осетити одређена побољшања.

– СведржавескојимаСрбијаостварујесуфицит, атосупревасходнодржавеЦЕФТА, водићерачунаосвомспољнотрговинскомбилансуитрудићеседамаксималноподстакнуизвоз – рекао јеЧупић. – Ипак, уколикокрене производњановогмоделааутомобила„Фијата” укапацитету,какојепланирано, тоћебититакавскокизвозадаћеонпоништити свенегативнеефекте.

И више других компаније је умеђувременуинвестиралоуСрбији, укључујући и произвођаче делова за „Фијатове” аутомобиле произведене Крагујевцу, али и за друге произвођаче возила у Европи и свету.

Према подацима Делегације немачке привреде у Србији, у 2011. је у нашу земљу дошло још 12 немачких инвеститора. Међу њима и чувени „Бош” који ће у првој фази изградње погона за производњу делова за аутомобилску индустрију у близини Београда уложити 70 милиона евра и запослити 600 радника. Крајем новембра 2011. потписан је уговор о доласку„Контитек флуида” у Суботицу. Реч је о инвестицији од двадесетак милиона евра у прве две фазе, која ће запослити око 600 људи, а у изгледу је и трећа фаза. На основу започетих пројеката,упућени у 2012. у индустријском сектору у Србији очекују улагања самонемачких компанија од око 450 милиона евра и отварање око 4.500 нових радних места.

Шта год да се деси у Европској унији, ни највећи песимисти не очекују да ће нам се поновити 2009. – с падом извоза од 22 одсто у доларима и индустријске производње од око 12одсто, уз губитак 270.000 радних места,од септембра 2008. до јануара 2011. године.

-----------------------------------------------------------

Уредбазапослила 10.590 људи

На основу Уредбе о подстицању запошљавања, коју је Влада Србије усвојила у мају 2011. године, до краја новембра запослено је 10.590 људи, најновији су подаци Министарства економије и регионалног развоја.

„С обзиром да је период анализе обухватио време годишњих одмора, од скоро два месеца, сматра се да би сигурно број био увећан за неколико хиљада. У наредним месецима очекује се даљи пораст запослених”, наводи се у писаном одговору Министарства економије достављеном Танјугу.

Влада Србије донела је Уредбу о подстицању запошљавања 12. маја 2011. године.

Овом уредбом прописано је да послодавац из приватног сектора који запосли на неодређено, односно одређено време особу млађу од 30 или старију од 45 година, која најмање шест месеци без прекида пре запошљавања није било у радном односу, а под условом да почев од 31. марта 2011. године није смањио број запослених, остварује право на субвенционисање износа 30 одсто обрачунатог пореза на зараде и укупног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Право на ту субвенцију послодавци имају у периоду од 12 месеци од дана новог запошљавања, односно док траје радни однос на одређено време новозапосленом лицу.