Bez uzleta, ali i velikog pada

Predviđanja ekonomske 2012. krećuse od skromnog rasta, preko „pozitivne nule”, do finansijskog kolapsa. Premijer Mirko Cvetković je rekao da nema osnova da se projekcija privrednog rasta za ovu godinu dalje snižava s prognoziranih 1,5 odsto. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je da postoji opasnost da privreda u upravo načetoj godini ne ostvari zacrtanih 1,5 odsto rasta, već da je realni scenario stagnacija. Ekonomista Mlađen Kovačević, međutim, smatra da Srbiji preti realna opasnost od privrednog i finansijskog kolapsa.

Jedno je sasvim izvesno: ne može se žnjeti ono što nismo posejali.

Na čemu se zasnivaju navedena predviđanja?

Svoj optimizam premijer Cvetković zasniva na očekivanju da će s rešavanjem krize u evrozoni njen uticaj na srpsku ekonomiju početi da jenjava. Prema rečima Pavla Petrovića, Fiskalni savet je identifikovao tri osnovna rizika u započetoj godini – manji privredni rast od planiranog, veći fiskalni deficit, kao i rizik finansiranja deficita i javnog duga. Privredni i finansijski kolaps, kaže Mlađen Kovačević, u prošloj deceniji poznat po svom ,,realnom pesimizmu”, koje su godine, nažalost, potvrdile, neće biti posledica krize u evrozoni, već predugo primenjivane pogrešne ekonomske politike. Njena promena ne može više da se odlaže, jer je to uslov da se kolaps ipak preživi.

Da se bolni rezovi više ne mogu odlagati slaže se i Pavle Petrović. Biće to pogotovu očigledno, kaže, ako u 2012. privreda stagnira. Izbor može biti između smanjenja tekućih javnih rashoda, odnosno zamrzavanja penzija i plata, povećanja javnih prihoda, to jest povećanje stope PDV s 18 na 20 odsto, kao i oštrog smanjenja javnih investicija. Ili kombinacija više mera. Petrović i Kovačević se takođe podosta slažu u oceni da kriza u EU može da utiče na Srbiju i tako što će se smanjiti priliv direktnih stranih investicija i preko finansijskog sektora, pošto u zemlji više od 75 odsto bankarske aktive čine strane banke.

Ohrabruje, međutim, što osim premijera Mirka Cvetkovića još ima onih koji tvrde da u ovoj godini ne mora da bude ni stagnacije ni kolapsa.

Iako nam, daleko bilo, u ovoj godini kola krenu nizbrdo, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke Vladimir Čupić je, u izjavi za Tanjug,izrazio očekivanje da će pokretanje proizvodnje u fabrici „Fijata” u punom kapacitetu, kao i u drugim firmama iz inostranstva koje su prošle godine investirale u Srbiji, u 2012. poništitiposledicemogućeg novog talasa krize iz inostranstva.

–Kretanje u privredi naredne godine zavisiće od toga kako se bude kretala ukupna tražnja na našim tradicionalnim tržištima, pre svega CEFTA i zapadne Evrope, i kakva bude kreditna aktivnost finansijskog sektora – rekao je Čupić. – Očekujem da će doći do stabilizacije kreditne aktivnosti. Ne očekujem nikakav preveliki rast, ali ni drastično smanjenje kredita. Očekujem da kreditiranje ostane na sadašnjem nivou. Mislim da će to biti, na neki način, prekretnica, a da ćemo već u 2013. godini osetiti određena poboljšanja.

– SvedržaveskojimaSrbijaostvarujesuficit, atosuprevashodnodržaveCEFTA, vodićeračunaosvomspoljnotrgovinskombilansuitrudićesedamaksimalnopodstaknuizvoz – rekao jeČupić. – Ipak, ukolikokrene proizvodnjanovogmodelaautomobila„Fijata” ukapacitetu,kakojeplanirano, toćebititakavskokizvozadaćeonponištiti svenegativneefekte.

I više drugih kompanije je umeđuvremenuinvestiralouSrbiji, uključujući i proizvođače delova za „Fijatove” automobile proizvedene Kragujevcu, ali i za druge proizvođače vozila u Evropi i svetu.

Prema podacima Delegacije nemačke privrede u Srbiji, u 2011. je u našu zemlju došlo još 12 nemačkih investitora. Među njima i čuveni „Boš” koji će u prvoj fazi izgradnje pogona za proizvodnju delova za automobilsku industriju u blizini Beograda uložiti 70 miliona evra i zaposliti 600 radnika. Krajem novembra 2011. potpisan je ugovor o dolasku„Kontitek fluida” u Suboticu. Reč je o investiciji od dvadesetak miliona evra u prve dve faze, koja će zaposliti oko 600 ljudi, a u izgledu je i treća faza. Na osnovu započetih projekata,upućeni u 2012. u industrijskom sektoru u Srbiji očekuju ulaganja samonemačkih kompanija od oko 450 miliona evra i otvaranje oko 4.500 novih radnih mesta.

Šta god da se desi u Evropskoj uniji, ni najveći pesimisti ne očekuju da će nam se ponoviti 2009. – s padom izvoza od 22 odsto u dolarima i industrijske proizvodnje od oko 12odsto, uz gubitak 270.000 radnih mesta,od septembra 2008. do januara 2011. godine.

-----------------------------------------------------------

Uredbazaposlila 10.590 ljudi

Na osnovu Uredbe o podsticanju zapošljavanja, koju je Vlada Srbije usvojila u maju 2011. godine, do kraja novembra zaposleno je 10.590 ljudi, najnoviji su podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

„S obzirom da je period analize obuhvatio vreme godišnjih odmora, od skoro dva meseca, smatra se da bi sigurno broj bio uvećan za nekoliko hiljada. U narednim mesecima očekuje se dalji porast zaposlenih”, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva ekonomije dostavljenom Tanjugu.

Vlada Srbije donela je Uredbu o podsticanju zapošljavanja 12. maja 2011. godine.

Ovom uredbom propisano je da poslodavac iz privatnog sektora koji zaposli na neodređeno, odnosno određeno vreme osobu mlađu od 30 ili stariju od 45 godina, koja najmanje šest meseci bez prekida pre zapošljavanja nije bilo u radnom odnosu, a pod uslovom da počev od 31. marta 2011. godine nije smanjio broj zaposlenih, ostvaruje pravo na subvencionisanje iznosa 30 odsto obračunatog poreza na zarade i ukupnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Pravo na tu subvenciju poslodavci imaju u periodu od 12 meseci od dana novog zapošljavanja, odnosno dok traje radni odnos na određeno vreme novozaposlenom licu.