Следбеници малог Гандија

У септембру прошле године човек са надимком „мали Ганди“ сахрањен је у близини сиријске престонице Дамаска. Право име му је било Хијад Матар, имао је 24 године и требало је ускоро да постане отац али његов живот је насилно прекинула сиријска тајна полиција. Мучен је и убијен а све због „злочина“ који му је стављен на душу – поздрављање војника који су дошли да угуше антирежимску побуну и њихово даривање ружама, урмама и водом.

Он је само један од многих примера ненасилне борбе која је обележила значајан део Арапског пролећа.

Међутим, све је више оних који указују да су прошла година и побуне у којима су свргнути деспотски режими северне Африке и Биског истока бацила сасвим ново светло на ислам. Начини борбе муслимана у овим земљама су (макар на почетку) били ненасилни.

Бавећи се овим феноменом британски „Индипендент“ наводи да је управо лош имиџ који ислам има навео људе у протекле две деценије да се у великом броју окрену атеизму.

Чини се, међутим, да су прошле године реч добили нешто другачији муслимани. У ненасилним маршевима и окупљањима која су организована од Туниса, Египта, Бахреина, Сирије, Јемена свету је показано да постоји и друго, мање познато и против насиља опредељено лице живља са ових меридијана.

А где су корени таквог ненансиља?

Левичарски оријентисани „Њу стејтсмен“ указује на књигу исламског филозофа Џавада Саида „Доктрина првог Адамовог сина: Проблем насиља у исламском свету“ која важи за прво дело које се изричито залаже за филозофију ненансиља.

Сматра се да је Саид ову књигу написао као одговор на текстове свог савременика Сејида Кутуба, радикалог исламског теоретичара који важи за идеолога Ал Каиде и исламског милитантизмна.

За Саида насиље је у супротности са учењем Курана. Он нуди безмало провокативан став да ислам и пацифизам иду под руку, насупрот традиоцоналном виђењу ислама као религије мача коју је установио пророк ратник. Он проповеда учење да муслимани треба да се угледају на период живота пророка Мухамеда из Меке где се ненасилно борио против угњетача.

Пето издање Саидове књиге се ових дана „растура“ међу уличним демонстрантима у сиријским градовима Дамаску, Хомсу, Хами, Дери... Стање на терену међутим не иде на руку заговорницима ненасилног бунта будући да је притисак снага лојалних председнику Башару ел Асаду све јачи. Посматрачи Арапске лиге који би требало да надгледају смиривање ситуације у земљи јављају да се ситуација отима контроли и да су мере које владине снаге примењују над демонстзтантима у најмању руку застрашујуће. С друге стране, државни медији јављају да побуну воде наоружане банде и да војска и полиција само покушавају да уведу ред у хаосом захваћеној Сирији.

У таквом ратном вихору још невероватније звучи позив проповедника за борбу искључиво ненасилним средствима.

„Одабрали смо ненасиље не због тога што смо кукавице или слабићи, већ је то наше морално убеђење, не желимо да дођемо до победе уништавањем земље“, написао је у свом последњем посту на Фејсбуку Хијад Матар, „мали Ганди“.